Пише: Петр Давыдов
Норвешка, председавајућа у Арктичком савету, је орјентисана на обнављање активности радних група са учешћем Русије. Ако таква одлука буде донета, она ће имати значајне политичке последице и показаће, између осталог, штетну политику САД која је, фактички, покушала да блокира Русију у оквиру кључних институција Арктика, али су претрпели фијаско.
После почетка Специјалне војне операције, САД су одлучиле да иницирају међународну изолацију Русије и на Арктику. Све стране-учеснице Арктичког савета су се подчиниле неформалном захтеву Вашингтона и покушале да заблокирају међусобне односе са Русијом која је била председавајућа у том тренутку. Државни секретар САД-а Е. Блинкен, вишекратно је говорио да се агенда међународних односа у региону може развијати без учешћа Русије, но имајући у виду очигледне географске карактеристике, апсурдност такве позиције била је очигледна од самог почетка. Као резултат имамо да је Арктички савет у стварности ограничио своја истраживања животне средине, метеоролошких услова, суспендовао стварање инфраструктуре за колективну безбедност у региону, а такође је прекинуо читав низ других пројеката.
Норвешка је од самог почетка свог председавања у Савету (мај 2023г.) била орјентисана на обнову међусобних односа са Русијом. Уз неке резерве, овај приступ одговара интересима свих скандинавских држава, интерес који је тешко проценити. Конструктивни приступ Норвешке одражава одсуство жеље ове државе као и Данске, Шведске и Исланда, а такође у одређеном степену и Финске, да се Арктик претвори у бојно поље између Русије и САД-а. Притом, Русија је већ изашла из Баренцовог савета/Евроарктичког региона, што је парализовало агенду узајамних односа осталих северноевропских држава у том формату. Да ли ће, овде, користи од сарадње са Русијом имати оне земље које немају географски контакт са Арктиком, као на пример Србија, реторичко је питање ?
Време и поверење за конструктивни дијалог, у оквирима Арктичког савета, у многоме је пропуштено. Ипак, ако Норвешка реализује свој план о обнови узајамних односа у оквирима радних група, Русија ће у њима узети учешће. То ће значити још један неуспех планова САД-а у изолацији Русије („изолација“ Русије изазива већ отворени подсмех како унутар земље, тако и код партнера у свету), што се јавља као значајан фактор са тачке гледишта формирања праведнијег светског поретка.
Планови Норвешке у обнови узајамних односа са Русијом, као и раније, наилазе на неодобравање од стране Вашингтона, упркос томе што естаблишмент у САД већ схвата бесперспективност таквог пута. У том погледу вреди сачекати обнављање руског присуства у оквирима Арктичког савета при чему ће САД чинити сва могућа противдејства, немајући, како показује искуство, дугорочне перспективе. Иницијативу Норвешке ,по мишљењу руских стручњака, треба посматрати као покушај реанимације Арктичког савета, међутим постоји ризик да ће ова организација прекратити своје постојање јер је оно немогуће без Русије, а чије је постојање Русија раније штитила. Русија лако може без Арктичког савета, а да ли без сарадње са њом могу скандинавске земље или неке друге земље, као на пример балканске? Sapienti sat! (Паметноме доста)
Извор: Правда/Превод: Драган Николић
