Бели раван се у нашем народу одавно користи као лековита биљка, а постоји и једно занимљиво веровање везано за њега. Наиме, верује се да је, у неко давно доба, док су људи били бољи, било много црних цветића у цвасти.
Како су се људи кварили, тако су црни цветићи нестајали. Остао је само један, а кад нестане и он, нестаће и свет.
Мало познато да је, по предању, још у Тројанском рату ову биљку Ахил користио за лечење рана. Данашњи назив рода ове биљке потиче од грчке речи ацхиллеа по имену Ахила који је овом биљком излечио рану краљу Телефусу.
У римско доба, бели раван се симболично доводио у везу са сном, а код старих Словена и Германа сматран је магијском биљком.
Бели раван, спориш, куница, бело ивањско цвеће, куњи реп, месечина, папрац, петровско цвеће, романика, спор, столиста, тинторова трава, хајдучка трава, хајдучица... расте као коров поред путева, на камењарима и запуштеним местима.
Раван је вишегодишња зељаста биљка, стабљике висине до 80 цм, при врху гранату и обраслу листовима издуженолинеарног облика који су са обе стране покривени длачицама. Цветови су ситни, величине до 5 мм, беле боје, сакупљене на врху стабљике у штитасте цвасти. Бели раван цвета током целог лета.
У народној медицини се користи за зарашћивање рана као и ублажавање бола, па отуда потиче и назив биљке. Споља се употребљава за испирање, купке и облоге. Бели раван (хајдучка трава) улази у састав горких чајева, чајева за чишћење, појачано лучење жучи, против надимања, за нормализацију метаболизма, побољшање апетита и чаја за умирење. Због присуства витамина Ц даје се код крварења и хемороида.
При употреби хајдучке траве треба знати да код осетљивих особа може изазвати алергију. Зато људи осетљиве коже треба да користе само младе, тек процветале биљке, а чај да пију у мањим количинама.
Чај од хајдучице такође не треба пити током трудноће и дојења, као ни ако користите антикоагулансе (лекови који спречавају згрушавање крви) јер бели раван има коагулантно дејство.
Биљка се скупља током летњих месеци, од јуна до августа, одсецањем вршних делова дужине 20-25 сантиметара, или се сакупља само цваст дужине само два сантиметра. Одсечени делови се везују у ките и суше на промајном месту или сушници на температури 35-50°Ц. Пошто стабљика не садржи лековите састојке, најбоље је употреблљавати само лист и цвет. Када се осуши, пакује се у јутане вреће или картонске кутије и чува заштићена од светлости и до годину и по дана.
Чај се обично прелива врућом водом и оставља да одстоји 5-10 минута. Може да се користи и као раствор за испирање или облоге. Припремљен и млак чај се може директно ставвити на рану или оболело место као облога. Не би требало пити више од две шоље чаја дневно јер у том случају може изазвати блага нежељена дејства, најчешће осетљивост желуца.
Извор: poljoprivreda.info
