Он каже да је ту наведено око 13.000 мушких имена, од којих се нека понављају тако да има 3-4.000 различитих мушких имена, али да је огроман број и уникатних имена која се спомињу само по једном.
- Понављају се имена попут Рајан, Рајко, Богоје, Богдан, Радослав. Иначе, то је списак свих пореских мушких глава на простору властелинства манастира Високи Дечани. Ми данас имамо проблем са пописом становништва, а кад читате Дечанску хрисовуљу, видите да краљевски писар зна у главу сваког становника сваког села, сваког засеока, сваког катуна на простору Проклетија – приметио је он.
- Тако имамо и ваше и моје име, Никшу и Душана, имамо и Булата. Моје презиме је у старој форми Илијић – казао је гост говорећи о помињу свог имена и презимена, као и водитеља емисије, Никше Булатовића, на простору Метохије раног 14. века.
Илић је затим изнео да се у једном засеоку код села Лучана, у околини Дечана, појављује име Аладин.
- А то је 1330. година, још није било Турака и Арапа. И све су то православни становници. Па онда има поп Будак, а нас уче још од Вука Караџића да је „будак“ турска реч. Имамо и Абаса. И свако поменуто име је крштено име. Свештеник је некога крстио именом Балдовин, Брајан, Рајан... Рајан је једно од најчешћих имена. Има доста и варијација као Брајен, Брајун, Брајислав... – набраја Илић.
О овим и осталим именима која се појављују, више можете сазнати у емисији Академија на каналу Прави одговор, а дати су и прикази записа у којима се помињу та имена.
У емисији је био речи и о Законоправилу Светога Саве, о томе како је поред Србије, тај законик прихваћен у интегралној верзији, без превода, као својеврстан оснивачки устав и Кијевске Русије и још три православне земље.
Изненадићете се каква је све понашања и поступке забрањивало Законоправило, као и како проклиње одређена занимања међу којима су нека данас веома популарна. Такође, како је Свети Сава вратио Бугарску из унијатства у православље, те шта је Свети Сава записао о такозваним „богумилима“, што ће вас запрепастити.
Осим тога, како је Законик светог Саве дозвољавао да се „власт може корити“. А један српски Сабор је свог краља ставио на потерницу, два и по века пре Оливера Кромвела у Енглеској. О свему томе погледајте у емисији Академија на каналу Прави одговор.
Извор: Правда
