Правда

Че­ти­ри др­жа­вља­ни­на Ср­би­је, ко­ја су пре не­ко­ли­ко да­на ухап­ше­на због сум­ње да су шпи­ју­ни­ра­ли у ко­рист стра­не др­жа­ве, кон­ти­ну­и­ра­но су се ба­ви­ли при­ку­пља­њем ин­фор­ма­ци­ја оба­ве­штај­ног ка­рак­те­ра, од ко­јих по­је­ди­не има­ју ста­тус по­вер­љи­во­сти и тај­но­сти. По­да­ци ко­је су ску­пља­ли, пре­ма не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, ти­ца­ле су се ра­да и функ­ци­о­ни­са­ња срп­ских др­жав­них ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја, по­је­ди­них јав­них пред­у­зе­ћа, али и ре­сур­са из си­сте­ма на­ци­о­нал­не од­бра­не Ср­би­је, на­ро­чи­то вој­них слу­жби без­бед­но­сти. По­се­бан сег­мент њи­хо­вог ин­те­ре­со­ва­ња би­ли су и по­је­ди­ни др­жав­ни ру­ко­во­ди­о­ци, али и гра­ђа­ни и при­вред­на дру­штва.

При­ли­ком пре­тре­са ста­но­ва осум­њи­че­них на­ђе­на је спе­ци­ја­ли­зо­ва­на опре­ма за пре­нос по­да­та­ка. Све ово, пре­ма ре­чи­ма Дра­га­на Мар­ко­ви­ћа, не­ка­да­шњег за­ме­ни­ка ди­рек­то­ра БИА, ука­зу­је да су осум­њи­че­ни срп­ски др­жа­вља­ни, пре не­го што су по­че­ли да се ба­ве шпи­јун­ским ак­тив­но­сти­ма, би­ли вр­бо­ва­ни и об­у­ча­ва­ни од стра­не пред­став­ни­ка стра­них оба­ве­штај­них слу­жби.

– Ти љу­ди су очи­глед­но би­ли па­жљи­во би­ра­ни с об­зи­ром на то да су има­ли при­ступ др­жав­ним тај­ним по­да­ци­ма. Са­мим тим би­ли су усме­ра­ва­ни да пра­те и од­ре­ђе­не др­жав­не ру­ко­во­ди­о­це. По­сто­је „тач­ке” о на­шим др­жав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма и раз­ли­чи­тим ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је су ин­те­ре­сант­не стра­ним оба­ве­штај­ним струк­ту­ра­ма. То су „тач­ке” у ко­ји­ма за­по­сле­ни у др­жав­ним ор­га­ни­ма има­ју при­ступ ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је су од зна­ча­ја за др­жа­ву и ко­је су нор­ми­ра­не као по­вер­љи­ве, стро­го по­вер­љи­ве, слу­жбе­не тај­не, др­жав­не тај­не. Ово че­тво­ро љу­ди је ода­бра­но за­то што су има­ли при­ступ та­квим по­да­ци­ма. Они ко­ји су их вр­бо­ва­ли де­таљ­но су про­у­чи­ли њи­хо­ве пси­хо­ло­шке про­фи­ле ка­ко би зна­ли да ли мо­же да им се при­ђе и на ко­ји на­чин. У кон­крет­ном слу­ча­ју они су вр­бо­ва­ни за но­вац – об­ја­шња­ва не­ка­да­шњи за­ме­ник ди­рек­то­ра БИА.

Сва­ка слу­жба, па та­ко и на­ша, пре­ма ре­чи­ма на­шег са­го­вор­ни­ка, тру­ди се да до­ђе до ин­фор­ма­ци­ја ко­је мо­гу да бу­ду од зна­ча­ја др­жав­ном ру­ко­вод­ству, да се не­што пред­у­пре­ди, али и да би се, сход­но по­да­ци­ма ко­ји се „из­ву­ку”, пра­ви­ли до­го­во­ри и за­кљу­чи­ва­ли спо­ра­зу­ми. Очи­глед­но је да је ово че­тво­ро љу­ди, ка­же Мар­ко­вић, би­ло иза­бра­но за­то што су мо­гли да до­ђу до ин­фор­ма­ци­ја ко­је су би­ле од зна­ча­ја стра­ним оба­ве­штај­ним струк­ту­ра­ма, а до њих ни­су мо­гли да до­ђу раз­го­во­ри­ма са на­шим за­по­сле­ни­ма у ми­ни­стар­стви­ма. За­то су ови љу­ди вр­бо­ва­ни и об­у­ча­ва­ни.

– У кон­крет­ном слу­ча­ју је ра­дио кон­тра­о­ба­ве­штај­ни сек­тор на­ше слу­жбе чи­ји су при­пад­ни­ци, пра­те­ћи стран­це, от­кри­ли на­ше др­жа­вља­не ко­ји се ба­ве шпи­ју­на­жом. Прет­по­ста­вљам да су пра­ти­ли стра­не шпи­ју­не ко­ји, на при­мер, ра­де као ата­шеи у ам­ба­са­да­ма. Ти љу­ди се по­ла рад­ног вре­ме­на, не­ка­да и ду­же, ба­ве оба­ве­штај­ним ра­дом. Че­сто се са­мо пра­ти њи­хов рад и по­ку­ша­ва се да се дез­ин­фор­ма­ци­ја­ма њи­хо­ве ак­тив­но­сти усме­ре или скре­ну на дру­гу стра­ну, шти­те­ћи на тај на­чин др­жа­ву. Не­ка­да до­ла­зи и до „пре­се­ца­ња”, ако се от­кри­је да шпи­јун­ска ак­тив­ност уру­ша­ва наш устав­ни по­ре­дак – об­ја­шња­ва Мар­ко­вић.

Ср­би­ја је без об­зи­ра на ве­ли­чи­ну и еко­ном­ску моћ, ка­же наш са­го­вор­ник, ин­те­ре­сант­на стра­ним оба­ве­штај­ним слу­жба­ма. Ко­ли­ко је шпи­ју­на у Ср­би­ји ни­ко са си­гур­но­шћу не мо­же да ка­же. Је­дан број је, ка­же Мар­ко­вић, от­кри­вен и пра­ти се.

– Де­ша­ва­ло се у ра­ни­јем пе­ри­о­ду да су љу­ди ко­ји су се ба­ви­ли оба­ве­штај­ним ра­дом бо­ра­ви­ли у јед­ној зе­мљи, а да њи­хо­ве оба­ве­штај­не ак­тив­но­сти ни­су иден­ти­фи­ко­ва­не као та­кве. От­кри­ве­ни су то­ком ра­да у не­кој дру­гој зе­мљи, због че­га су оп­сер­ви­ра­ни – ка­же бив­ши за­ме­ник ди­рек­то­ра БИА.

У слу­ча­ју не­дав­но ухап­ше­них гра­ђа­на Ср­би­је ра­дио је кон­тра­о­ба­ве­штај­ни сек­тор, ко­ји је, пра­те­ћи стран­це, от­крио на­ше др­жа­вља­не, ка­же Дра­ган Мар­ко­вић, бив­ши за­ме­ник ди­рек­то­ра БИА

Че­ти­ри др­жа­вља­ни­на Ср­би­је, ко­ја су пре не­ко­ли­ко да­на ухап­ше­на због сум­ње да су шпи­ју­ни­ра­ли у ко­рист стра­не др­жа­ве, кон­ти­ну­и­ра­но су се ба­ви­ли при­ку­пља­њем ин­фор­ма­ци­ја оба­ве­штај­ног ка­рак­те­ра, од ко­јих по­је­ди­не има­ју ста­тус по­вер­љи­во­сти и тај­но­сти. По­да­ци ко­је су ску­пља­ли, пре­ма не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, ти­ца­ле су се ра­да и функ­ци­о­ни­са­ња срп­ских др­жав­них ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја, по­је­ди­них јав­них пред­у­зе­ћа, али и ре­сур­са из си­сте­ма на­ци­о­нал­не од­бра­не Ср­би­је, на­ро­чи­то вој­них слу­жби без­бед­но­сти. По­се­бан сег­мент њи­хо­вог ин­те­ре­со­ва­ња би­ли су и по­је­ди­ни др­жав­ни ру­ко­во­ди­о­ци, али и гра­ђа­ни и при­вред­на дру­штва.

При­ли­ком пре­тре­са ста­но­ва осум­њи­че­них на­ђе­на је спе­ци­ја­ли­зо­ва­на опре­ма за пре­нос по­да­та­ка. Све ово, пре­ма ре­чи­ма Дра­га­на Мар­ко­ви­ћа, не­ка­да­шњег за­ме­ни­ка ди­рек­то­ра БИА, ука­зу­је да су осум­њи­че­ни срп­ски др­жа­вља­ни, пре не­го што су по­че­ли да се ба­ве шпи­јун­ским ак­тив­но­сти­ма, би­ли вр­бо­ва­ни и об­у­ча­ва­ни од стра­не пред­став­ни­ка стра­них оба­ве­штај­них слу­жби.

– Ти љу­ди су очи­глед­но би­ли па­жљи­во би­ра­ни с об­зи­ром на то да су има­ли при­ступ др­жав­ним тај­ним по­да­ци­ма. Са­мим тим би­ли су усме­ра­ва­ни да пра­те и од­ре­ђе­не др­жав­не ру­ко­во­ди­о­це. По­сто­је „тач­ке” о на­шим др­жав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма и раз­ли­чи­тим ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је су ин­те­ре­сант­не стра­ним оба­ве­штај­ним струк­ту­ра­ма. То су „тач­ке” у ко­ји­ма за­по­сле­ни у др­жав­ним ор­га­ни­ма има­ју при­ступ ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је су од зна­ча­ја за др­жа­ву и ко­је су нор­ми­ра­не као по­вер­љи­ве, стро­го по­вер­љи­ве, слу­жбе­не тај­не, др­жав­не тај­не. Ово че­тво­ро љу­ди је ода­бра­но за­то што су има­ли при­ступ та­квим по­да­ци­ма. Они ко­ји су их вр­бо­ва­ли де­таљ­но су про­у­чи­ли њи­хо­ве пси­хо­ло­шке про­фи­ле ка­ко би зна­ли да ли мо­же да им се при­ђе и на ко­ји на­чин. У кон­крет­ном слу­ча­ју они су вр­бо­ва­ни за но­вац – об­ја­шња­ва не­ка­да­шњи за­ме­ник ди­рек­то­ра БИА.

Сва­ка слу­жба, па та­ко и на­ша, пре­ма ре­чи­ма на­шег са­го­вор­ни­ка, тру­ди се да до­ђе до ин­фор­ма­ци­ја ко­је мо­гу да бу­ду од зна­ча­ја др­жав­ном ру­ко­вод­ству, да се не­што пред­у­пре­ди, али и да би се, сход­но по­да­ци­ма ко­ји се „из­ву­ку”, пра­ви­ли до­го­во­ри и за­кљу­чи­ва­ли спо­ра­зу­ми. Очи­глед­но је да је ово че­тво­ро љу­ди, ка­же Мар­ко­вић, би­ло иза­бра­но за­то што су мо­гли да до­ђу до ин­фор­ма­ци­ја ко­је су би­ле од зна­ча­ја стра­ним оба­ве­штај­ним струк­ту­ра­ма, а до њих ни­су мо­гли да до­ђу раз­го­во­ри­ма са на­шим за­по­сле­ни­ма у ми­ни­стар­стви­ма. За­то су ови љу­ди вр­бо­ва­ни и об­у­ча­ва­ни.

– У кон­крет­ном слу­ча­ју је ра­дио кон­тра­о­ба­ве­штај­ни сек­тор на­ше слу­жбе чи­ји су при­пад­ни­ци, пра­те­ћи стран­це, от­кри­ли на­ше др­жа­вља­не ко­ји се ба­ве шпи­ју­на­жом. Прет­по­ста­вљам да су пра­ти­ли стра­не шпи­ју­не ко­ји, на при­мер, ра­де као ата­шеи у ам­ба­са­да­ма. Ти љу­ди се по­ла рад­ног вре­ме­на, не­ка­да и ду­же, ба­ве оба­ве­штај­ним ра­дом. Че­сто се са­мо пра­ти њи­хов рад и по­ку­ша­ва се да се дез­ин­фор­ма­ци­ја­ма њи­хо­ве ак­тив­но­сти усме­ре или скре­ну на дру­гу стра­ну, шти­те­ћи на тај на­чин др­жа­ву. Не­ка­да до­ла­зи и до „пре­се­ца­ња”, ако се от­кри­је да шпи­јун­ска ак­тив­ност уру­ша­ва наш устав­ни по­ре­дак – об­ја­шња­ва Мар­ко­вић.

Ср­би­ја је без об­зи­ра на ве­ли­чи­ну и еко­ном­ску моћ, ка­же наш са­го­вор­ник, ин­те­ре­сант­на стра­ним оба­ве­штај­ним слу­жба­ма. Ко­ли­ко је шпи­ју­на у Ср­би­ји ни­ко са си­гур­но­шћу не мо­же да ка­же. Је­дан број је, ка­же Мар­ко­вић, от­кри­вен и пра­ти се.

ЗАПАДНИ МЕДИЈИ ЈАВЉАЈУ! За Украјину ствари изгледају суморно - Руси врше све немилосрднији притисак

Извор: Политика.рс