Четири држављанина Србије, која су пре неколико дана ухапшена због сумње да су шпијунирали у корист стране државе, континуирано су се бавили прикупљањем информација обавештајног карактера, од којих поједине имају статус поверљивости и тајности. Подаци које су скупљали, према незваничним информацијама, тицале су се рада и функционисања српских државних органа и институција, појединих јавних предузећа, али и ресурса из система националне одбране Србије, нарочито војних служби безбедности. Посебан сегмент њиховог интересовања били су и поједини државни руководиоци, али и грађани и привредна друштва.
Приликом претреса станова осумњичених нађена је специјализована опрема за пренос података. Све ово, према речима Драгана Марковића, некадашњег заменика директора БИА, указује да су осумњичени српски држављани, пре него што су почели да се баве шпијунским активностима, били врбовани и обучавани од стране представника страних обавештајних служби.
– Ти људи су очигледно били пажљиво бирани с обзиром на то да су имали приступ државним тајним подацима. Самим тим били су усмеравани да прате и одређене државне руководиоце. Постоје „тачке” о нашим државним институцијама и различитим организацијама које су интересантне страним обавештајним структурама. То су „тачке” у којима запослени у државним органима имају приступ информацијама које су од значаја за државу и које су нормиране као поверљиве, строго поверљиве, службене тајне, државне тајне. Ово четворо људи је одабрано зато што су имали приступ таквим подацима. Они који су их врбовали детаљно су проучили њихове психолошке профиле како би знали да ли може да им се приђе и на који начин. У конкретном случају они су врбовани за новац – објашњава некадашњи заменик директора БИА.
Свака служба, па тако и наша, према речима нашег саговорника, труди се да дође до информација које могу да буду од значаја државном руководству, да се нешто предупреди, али и да би се, сходно подацима који се „извуку”, правили договори и закључивали споразуми. Очигледно је да је ово четворо људи, каже Марковић, било изабрано зато што су могли да дођу до информација које су биле од значаја страним обавештајним структурама, а до њих нису могли да дођу разговорима са нашим запосленима у министарствима. Зато су ови људи врбовани и обучавани.
– У конкретном случају је радио контраобавештајни сектор наше службе чији су припадници, пратећи странце, открили наше држављане који се баве шпијунажом. Претпостављам да су пратили стране шпијуне који, на пример, раде као аташеи у амбасадама. Ти људи се пола радног времена, некада и дуже, баве обавештајним радом. Често се само прати њихов рад и покушава се да се дезинформацијама њихове активности усмере или скрену на другу страну, штитећи на тај начин државу. Некада долази и до „пресецања”, ако се открије да шпијунска активност урушава наш уставни поредак – објашњава Марковић.
Србија је без обзира на величину и економску моћ, каже наш саговорник, интересантна страним обавештајним службама. Колико је шпијуна у Србији нико са сигурношћу не може да каже. Један број је, каже Марковић, откривен и прати се.
– Дешавало се у ранијем периоду да су људи који су се бавили обавештајним радом боравили у једној земљи, а да њихове обавештајне активности нису идентификоване као такве. Откривени су током рада у некој другој земљи, због чега су опсервирани – каже бивши заменик директора БИА.
У случају недавно ухапшених грађана Србије радио је контраобавештајни сектор, који је, пратећи странце, открио наше држављане, каже Драган Марковић, бивши заменик директора БИА
Четири држављанина Србије, која су пре неколико дана ухапшена због сумње да су шпијунирали у корист стране државе, континуирано су се бавили прикупљањем информација обавештајног карактера, од којих поједине имају статус поверљивости и тајности. Подаци које су скупљали, према незваничним информацијама, тицале су се рада и функционисања српских државних органа и институција, појединих јавних предузећа, али и ресурса из система националне одбране Србије, нарочито војних служби безбедности. Посебан сегмент њиховог интересовања били су и поједини државни руководиоци, али и грађани и привредна друштва.
Приликом претреса станова осумњичених нађена је специјализована опрема за пренос података. Све ово, према речима Драгана Марковића, некадашњег заменика директора БИА, указује да су осумњичени српски држављани, пре него што су почели да се баве шпијунским активностима, били врбовани и обучавани од стране представника страних обавештајних служби.
– Ти људи су очигледно били пажљиво бирани с обзиром на то да су имали приступ државним тајним подацима. Самим тим били су усмеравани да прате и одређене државне руководиоце. Постоје „тачке” о нашим државним институцијама и различитим организацијама које су интересантне страним обавештајним структурама. То су „тачке” у којима запослени у државним органима имају приступ информацијама које су од значаја за државу и које су нормиране као поверљиве, строго поверљиве, службене тајне, државне тајне. Ово четворо људи је одабрано зато што су имали приступ таквим подацима. Они који су их врбовали детаљно су проучили њихове психолошке профиле како би знали да ли може да им се приђе и на који начин. У конкретном случају они су врбовани за новац – објашњава некадашњи заменик директора БИА.
Свака служба, па тако и наша, према речима нашег саговорника, труди се да дође до информација које могу да буду од значаја државном руководству, да се нешто предупреди, али и да би се, сходно подацима који се „извуку”, правили договори и закључивали споразуми. Очигледно је да је ово четворо људи, каже Марковић, било изабрано зато што су могли да дођу до информација које су биле од значаја страним обавештајним структурама, а до њих нису могли да дођу разговорима са нашим запосленима у министарствима. Зато су ови људи врбовани и обучавани.
– У конкретном случају је радио контраобавештајни сектор наше службе чији су припадници, пратећи странце, открили наше држављане који се баве шпијунажом. Претпостављам да су пратили стране шпијуне који, на пример, раде као аташеи у амбасадама. Ти људи се пола радног времена, некада и дуже, баве обавештајним радом. Често се само прати њихов рад и покушава се да се дезинформацијама њихове активности усмере или скрену на другу страну, штитећи на тај начин државу. Некада долази и до „пресецања”, ако се открије да шпијунска активност урушава наш уставни поредак – објашњава Марковић.
Србија је без обзира на величину и економску моћ, каже наш саговорник, интересантна страним обавештајним службама. Колико је шпијуна у Србији нико са сигурношћу не може да каже. Један број је, каже Марковић, откривен и прати се.
ЗАПАДНИ МЕДИЈИ ЈАВЉАЈУ! За Украјину ствари изгледају суморно - Руси врше све немилосрднији притисак
Извор: Политика.рс