Специфична и деликатна позиција Србије је још једном пала у вртлог глобалних интереса. Иако је украјински лидер, Владимир Зеленски, и раније изјавио да на пољу очувања међународног права и принципа територијалног интегритета, те принципа Повеље УН очекује сарадњу са Србијом, из очигледних разлога и проблема које обе земље имају, питање Украјине и питање Косова и Метохије, ипак нису исте приче. У Тирани тек оба питања добијају различите тонове, мада Србија има бенефит за Космет због истицања важности принципа Повеље УН-а.
На сајту владе Албаније, објављен је текст саопштења са самита "Украјина - Југоисточна Европа" у Тирани, у коме је Русија критикована на изузетно оштар начин.
Претходно је председник Србије, Александар Вучић, изјавио да је на његову иницијативу из декларације избачен део који се тиче санкција Русији и део о наводном руском малигном утицају. Србија је такође тражила да се из саопштења избаци конструкција "наше државе" и "наше земље", будући да део држава потписница не признаје тзв. Косово.
"Ничим изазвана војна агресија против Украјине остаје највећа претња европској безбедности и међународном миру. Овај чин агресије је неприхватљив и представља несумњиво кршење међународног права, укључујући Повељу УН, и злочин против украјинског народа", наводи се у првој од 12 тачака заједничког саопштења које су потписали сви окупљени лидери.
"Поновили смо нашу непоколебљиву подршку украјинској независности, суверенитету и територијалном интегритету у оквиру њених међународно признатих граница из 1991. године и остајемо посвећени пружању подршке Украјини, која јој је потребна како би превладала руски агресорски рат онолико дуго колико је потребно да се постигне свеобухватан, праведан и трајни мир у складу са Повељом УН и на основу украјинске формуле мира", додаје се.
Лидери такође позивају "целу међународну заједницу да снажно повећа подршку Украјини у њеној борби за слободу, независност и територијални интегритет".
Како се додаје, лидери су "поново потврдили солидарност са Украјином и њеним народом у њиховој херојској одбрани њихове слободе и њихових заједничких вредности".
Потписници су нагласили да их спајају "заједничке европске вредности и визија њиховог даљег развоја у оквиру уједињене Европе".
У саопштењу се додаје да је поново потврђена решеност "да се интензивирају заједнички напори ради обезбеђења даљег напретка и међусобне подршке ка чланству региона Западног Балкана, Украјине, Републике Молдавије и Грузије у Европској унији".
Такође је исказана подршка украјинским напорима за прикључење НАТО-у.
"У потпуности подржавамо право Украјине да бира сопствене мере безбедности. Савезници у НАТО-у и земље кандидати похваљују кораке предузете ка њеном будућем чланству у НАТО-у и подржавају Украјину да постане чланица Алијансе чим то услови безбедности дозволе", наводи се у декларацији.
"Обавезујемо се да ћемо повећати наше заједничке напоре у борби против дезинформација, укључујући лажне наративе о рату, и остати посвећени борби против хибридног ратовања и изазова сајбер безбедности, доприносећи стабилности и безбедности међународне заједнице", наводе лидери у заједничком саопштењу.
"Данас смо у Тирани потврдили нашу солидарност и подршку Украјини, изразили посвећеност учествовању у опоравку и обнови Украјине након рата, како бисмо омогућили украјинском народу да обнови своју земљу", додаје се.
Како закључују лидери на самиту "Украјина - Југоисточна Европа", они као "пријатељи Украјине" потврђују "чврсто уверење да ће само уједињени моћи да поврате мир, стабилност и правичан просперитет на европском континенту".
Потписници су председница Молдавије Маја Санду, председник Црне Горе Јаков Милатовић, председник Северне Македоније Стево Пендаровски, председник Србије Александар Вучић, председник Украјине Владимир Зеленски, премијер Албаније Еди Рама, председница Савета министара БиХ Борјана Кристо, премијер Бугарске Николај Денков, премијер Хрватске Андреј Пленковић и премијер Румуније Јон - Марсел Чолаку и председница тзв. Косова Вјоса Османи.
Прочитајте ОВДЕ о борбама код Авдејевке
Извор: Правда / РТ Балкан
