„Да ли Русија види Србију у БРИКС-у?”, питали смо јуче Марију Владимировну Захарову, директора Одељења за информисање и штампу Министарства иностраних послова Русије, током „интерактивног видео-разговора” који је организовао Институт за међународну политику и привреду, „најстарији и највећи државни институт у овим областима у Европи”, како је то јуче истакао професор Бранислав Ђорђевић, директор те угледне институције, у Београду. Професор Ђорђевић је, иначе, представио Захарову као доказаног пријатеља наше земље.
„Србија у БРИКС-у? То зависи од Србије. Ако је Србија спремна, ако је то Србији интересантно, ако то Србија жели, у потпуности може да претендује на пуноправно чланство, како су то урадиле и државе које су постале нове чланице БРИКС-а. Али, то је искључиво прерогатив Београда и српског народа, да доносе такве одлуке. Ми, наравно, нисмо главни у БРИКС-у, на равноправној основи смо се објединили. Нема тамо главног, ни неких потчињених. Ми сарађујемо на равноправној основи узајамног уважавања. Ако у Србији нисте против тога, нема ничег што би било препрека да се приступи БРИКС-у. Главна је само одлука Србије”, одговорила је Захарова на питање „Политике”.
Иначе, видео-гостовање Марије Захарове у Институту за међународну политику и привреду било је првобитно најављено као предавање с радним насловом „Савремени међународни однос: поглед из Русије”. Захарова је јуче у старту променила формат видео-сусрета који је пратило више од осамдесет учесника из наше земље, региона, као и низ страних амбасадора акредитованих у Србији.
„Радије бих да одговарам на питања. У свету се догађа толико много ствари истовремено... ми оперативно реагујемо на све актуелно... Србија добро зна наше ставове, прати потезе Москве... Могао би да буде тренутак да говоримо о темама које наводе на нова и заједничка промишљања”, рекла је Захарова.
На питање о даљем току преговора Београда и Приштине и упливу „колективног Запада” Захарова је оценила да је од кључног значаја имати у виду „који су национални интереси, дугорочно, као и краткорочно”. Према њеном мишљењу, треба имати на уму да „колективни Запад нема тенденцију да поштује оно што је договорено и стављено на папир, што се видело на милион примера, а свакако у случају Србије, Ирана или, рецимо, ’Минског споразума’”.
Захарова је јуче упозорила да треба бити и „опрезан према ономе што стоји иза разних обећања која се објављују”. Уверена је, како је рекла, да „не треба чекати да нам други одређују судбину, ако то ми не урадимо сами, онда ће нам будућност обликовати неко други”.
УКРАЈИНЦИ ПОГОДИЛИ ПЕКАРУ, НА ДЕСЕТИНЕ МРТВИХ ЦИВИЛА: Кренула...
Оно што ће се десити с Косовом и Метохијом, наставила је Захарова, „ није питање гатања, то је питање става руководства, које треба да поштује вољу народа. Апсолутно смо уверени да је то важно не само за Србију, већ за читав Балкан. Што је још важније, Србија у овом тренутку буквално брани центар Европе, од почетка тоталног разрушавања држава, уништавања културног кода народа. Питање је да ли се то ипак може не дозволити, ослањајући се на вољу народа. Није ово само питање једне конкретне земље, већ много шире питање”, коментарисала је Захарова.
У међувремену, оценила је, на Косову и Метохији је на делу један облик етничког чишћења који се, према њеним речима, манифестује као „избацивање људи с одређених територија само због њиховог етничког порекла”.
„Да нема позиције Београда о заштити националних интереса Срба на Косову и Метохији, све би било другачије. Али, треба пристати да се Србија бори, да се народ и политичари боре. И то у најтежим условима, кад вам ломе руке, користе прљаву технологију, мешају се у унутрашње ствари земље, кад варају. Питање је да се препозна превара и да ли дозвољавате да будете преварени”, додала је Захарова.
„Видимо како се Србија бори против свега оног негативног и рушилачког чему је изложена. Видимо да се Србија бори за национални и културни идентитет, за националне интересе. То је изнад свега, колективни напор и људи и политичара”, закључила је Захарова.
СКАНДАЛ ТРЕСЕ КИЈЕВ! Украјинци изврше уплату за оружје, група покраде и оно не стигне никада
Извор: Политика.рс