Пише: Бранко Вељковић
Бледа лица, аплаузи без крви. Ко крв пије њему крв И попију. Тако то иде…
Од свега нагласио је самозвани да је он само “друг члан” и то је једино тачно. У том подруму у коме су он и ти подрумаши по познатом списку учили занат праве се само чланови. Он јесте само друг ЧЛАН а никако ЗИДАР. Зато и не зна.
“Празан мозак прави највише буке” па је тако од свих лакрдијашких тема о “борби непрестаној” највише одјекнула она - биће јопет београдски избори, па ај да поновимо… Па ко још увек верује да је избор на изборима а не у Вери, може још два месеца свог живота да поклони тим бесомучним трошаџијама туђег времена,…
Јер сви су исти – не верујте политичарима!
Ако сте пригрлили Књигу, ону једину која за човека има смисла, онда знате у чему се састоји стварни Избор и између чега се заправо бира и препознаћете реч Соломона – “Од угинуле муве се усмрди и апотекарско уље. Тако је и мало глупости теже од много мудрости и од много части. Мудром је срце са десне стране, а безумнику са леве стране. Чак и кад путем иде, луда је без срца, па још каже свима да је луда. Ако се гнев владара на тебе подиже, не напуштај своје место, јер смиреност утишава големе грехе. Видео сам да под капом небеском постоји зло налик греху владара: Глупаци су устоличени на многим високим местима, док поштовани заузимају ниже место. Видео сам и слуге на коњима и главаре што пешаче као робље….”.
Сад кад је ова “наша” самозвана луда за коју сви знају да је луда баш као што сви знају и да је управо он тај стварни Оскар, за ту улогу свакако заслужени, у свој својој “зато што сам паметан мудрости” превазишао све степенице и непомјаника лично, сво угаоно камење и све цивилизацији познате функције и титуле, одлучио је самозвани да нас информише да ће сад лично да оде да поприча са “представницима дубоке државе у Јамерици”, И то са онима који “одлучују о судбини Србије”,…
Ето. Сазнадосмо да о судбини Србије не одлучују Срби и да имамо самозваног поштара који ће да нас обавести о томе да треба да будемо срећни јер он “неће уништити животе више грађана него што је потребно”.
Рекох вам, дијагноза која баш као ни трулеж душе нема границу, тако је по логици и дефиницији. Како би иначе та граница изгледала?
Тако је, иако самозвани а опет у том њиховом свету марионета званични, у грчу изрекао и да на територији те дивне демократије, суверене по Уставу, мајке синова слободе, која треба кроз крваву трипартицију опет да се уздигне зарад свеопштег циркуса, постоји ентитет, непризнати и недефинисани концепт “дубока држава” која није изабрана, позната и призната од стране Јамеричког народа! “Генијално “, с обзиром да је у Јамерици изборна година и да су посебно срећни кад им у тај њихов каледиоскоп дивних боја неко са стране убаци брабоњак. Добро, опет ће самозвани на хоклицу с коленима под зубима али једном од слабовидљивих ова изјава није била смешна иако мени и неким режисерима јесте. Слабовидљиви је рекао посилном – “Ми можемо себе да називамо како год хоћемо али ко је тај самозвани?”. Онда се слабовидљиви обратио једном другом слабовидљивом са чудним јутарњим навикама из земље бесконачне географије. Поменули су слабовидљиви и неку лопту која је самозваном дата за лупкање и лупетање а која лопта би напрасно могла да се претвори у камен али не онај за клесање, то ионако не разуме. Ваљда је мислио на неки спорт са камењем, не знам. Вечито присутна стварно правична дама, мајка и црног и белог дечака, приказана од дана када је човек одабрао плод а не Истину, пустила је из себе – “Au Revior Cinderrella“,…
А ја се сетих како су се сви који су то гледали смејали када је самозвани са белим олтарима, накарадним бројевима, скупштинским сатима без тоалета, скупљеним петама и мрачним контекстима и страним саветницима који више не посећују тривијалне партијске митинге, покушао као и онолики пре њега да натера Бога да учини оно што он хоће! Знају сви насмејани, проћи ће као и сви ти онолики самозвани пре њега. Али ево га! Сада би свежеименовани неуценљиви Оскар да уцењује И “дубоку државу”… Тако су то они видели. Кад се изједначио са “угаоним каменом” и непомјаником лично зашто не би и са њима? Зато је горе поменути слабовидљиви позвао самог себе преко дубоке воде и рекао му нешто у вези са свим тим. Договорили су се.
Треба да знате да у том брлогу има брложника колико год хоћете и где год главу да окренете.
Неки дан је један од тих на “високим местима”, прва сова по професији а заиста само још један друг члан одавно, заправо врло лојални друг члан одавно, одцупкао свој надахнути говор са све ламентом о томе како у његовом ООУР-у има места “само за оне којима је Косово у срцу”! Него, реци ти нама прва сово од свих сова, мимо тих прича о кардио-систему и топографији, коме ти припадаш? Коме си се заклео још док испред звездица ниси имао храстово лишће? Како се заклетва србском Косову уклапа у заклетву онима који у Косово не верују? Ко те до храстовине довео и која ти је матрикула дража? Она што си је од народа на образ добио или она коју си од њих за душу добио? Оли да се подсећамо? Можеш ли зелена сово као и твој “врховни командант”, у смрт да пошаљеш хиљаде оних који твоје стварне заклетве не познају а у речено верују и да након тога пред Суд станеш? Мислиш ли, зелена сово, где ће ти та твоја црна душа?
И тако, ако сте се запитали како је тако нешто уопште могуће онда је време да схватите да долази крај времена каквог смо га до сада познавали. Они кажу да настаје - “Нова реалност”, а заправо то је само еуфемизам за – они не знају шта ће бити! Огроман је страх од одабраног НИШТА које за њих долази а заиста, већ је дошло. У сваком случају то значи пуно тога па и крај времена политике какву смо до сада познавали. А ако нема политике, па онда нема ни политичара ни свих тих њихових брабоњака. Отуда сада сви ти “глупаци устоличени на високим местима”. Једноставно, више уопште није битно!
Зато данас делују плиткоумни “комбинатори” који пред нашим очима организују да од једне мајке зли државни службеници отимају Михајла, Гаврила И Рафаила! Баш тих имена и баш та деца! Рекао бих у духу свих тих њихових магијања - јавља ми се, да ће баш тај “наш“ самозвани, службеник свих само не Господа Бога, театрално да децу “врати“ мајци у шпицу предизборног свеопштег тровања. Поново “спашава“ дете из снега а пре тога нас је све својим глупостима затрпао. Он који презире оне којима та света имена припадају бестидно се игра њиховим животима баш као и животима свих нас! У тој огавној представи Мајка је жртва, та деца су жртва, цела Србија је жртва! Све за власт!
А све нас овде у држави Србији, у земљи у којој се сваког дана гледамо кроз све те наметнуте дневне рутине, гладне, унижене, осиромашене и све оне који још увек некако живе, самозвани више нема чиме да плаши. Зато је у име свих нас сада одлучио да “оде у Јамерику” и да “покрене” и окрене дубоку државу…
Зарад ваше свести о свој тој колосалној глупости, рећи ћу вам. Извикана дубока држава заправо - не постоји!
Ова пријемчљива мас-флоскула драмски осмишљена је да се сакрије онај један који је заправо иза свих земаљских зала и свих фамозних “дубоких” и безбројних “плитких” држава и државника. Људи, трагикомични какви јесу, оковани у несагледиви его, верујући да тако постају упућени у некаква епска разоткривања, траже себе у недокучивим циљевима некаквих полова “дубоке државе”, измишљених опција А И Б са неутврђеним временом трајања. Бинарни концепт за бинарну памет. Цео свет је потонуо у теоретисање о тим баналним фракцијама истог. Какав глобални тривијални галиматијас!
Оно што заправо постоји је ПЕРМАНЕНТНА ДРЖАВА. Изворни концепт организације земаљских власти који траје још од Вавилона са циљем и “талентом“ да кроз дато нам време сам из себе метастазира до бесмисла у свим могућим религиозним, територијалним, идеолошким, економским и каквим све год хоћете варијацама. У чулној равни простор је тако добио време и илузију да траје прилагођену свом том злу у људима. Све зарад подела, све зарад отимања душа. Држава је само прозаична форма, накарадна и прилично неефикасна организација земаљске власти, власти људи над људима у наметнутом а потом и од људи лако прихваћеном врло прилагодљивом спектру свих могућих и измишљених разлога, мотива и којекаквих митских “вредности”. Владарске породице, измишљени родослови, “древни” корени,… све да би баш они, једини, били бољи од свих других и да би баш они завредели да буду “изабрани”, владари, цареви, председници, премијери, световни и “духовни” господари а заправо сви само припрости комесари… Сви заправо својим избором и траженим поклоном поданици Кнеза овога света. И знам да је лакше све те ђаволе видети код других људи и народа него код самог себе и у свом народу али заправо, сви су исти без обзира на сву ту измишљену географију. Ако сте још увек човек онда знате да ни један од њих никада и није био “наш” И Божији, већ исклучиво и само његов, Кнежев.
Перманентна држава еонима опстаје у безбројиним варијацијама и са само једним циљем – покоравање човека злу! Ако не милом и даровима, привилегијама, онда манипулацијама и силом. Ако бар у мислима изађете из личних оквира и остварених жеља и амбиција, нађите једну једину такву творевину у додељеној нам историји која је била ЗА човека а не ПРОТИВ њега!
То је заправо једина држава која траје, та перманентна творевина направљена да буде ПРОТИВ човека, ПРОТИВ љубави и слободе, ПРОТИВ вере! То је тај духовни Вавилон, “велики” Вавилон у трајању, који нас држи оковане хиљадама година. Све државнике, владаре, цареве, краљеве, председнике, све пурпурне мантије и којекакве бесмислене титуларе… све их гледајте као службенике истог поретка и све ће вам пући пред очима.
Али радујте се људи! Протекао је шести дан и почео је седми. Прошло је време од Адама до Христа спаситеља и од Христа спаситеља до прве зоре седмог дана. Би Доба Милости, поче седми дан!
“Јер је хиљаду година пред очима твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна”.
Народи се стварају, народи нестају, додељују им се територије, грбови и заставе, химне и ордење, јунаци и издајници, границе се цртају пијаним лењирима, од језичких група праве се народи а у доколици спајају и раздвајају читаве територије и прекрајају континенти. Тако је друг Винстон једног дана у досади смислио Трансјорданију и ето, сто година касније поби се народ око те Винстонове лудорије. Верују људи да постоји. И кољу се као и сва браћа по крви кад се кољу – страховито и безмилосно.
Заправо, увек је била важна цела планета а не некакве исцртане државне границе. Од Бога је земља човеку дата целовита а не распарчана по административним вилајетима. Уоквирене границе којекаквих држава служиле су да се деле људи и народи а не они. Они знају ко је господар света и понизно му и својим избором служе. Они знају да границе служе Кнезу овога света а не људима. А историја … Инжењер је објаснио - “Узмеш неки папир, оставиш га да мало одстоји, да пожути и кажеш им онда, овооо јеее,…. И они се убијају око тога и зато су спремни да умру”.
Историја баш као и накарадна религија – бесмислено је учити сву ту њихову историју баш као што је и бесмислено за ослобађање од греха ићи код Сотоне. Како од писаца лажне историје тражити шта се стварно догодило? Како од творца греха тражити опрост од греха?
Зато су народе сабили у измишњене границе а људе у религије. Јер религија је настала када је било потребно инстуционализовати Веру, подредити је “ексклузивним” пурпурним тумачима вере, бестидним “власницима” Божије речи која реч је заправо дата свим људима једнако јер нас Бог и види све једнако. Вера је заправо од Бога за човека и за пут до Бога, религија је превара!
Бивши људи, као и овај “наш” самозвани и сви његови Бокан-кокан на многим апанажама па и на гробљанским, Мали Маре Пате и многи њима слични су само заслужено нискорангирани “идеолози” и “дјелатници” тог поретка. Из пантеона свих тих накарадних творевина они верују да су баш они овладали тим мрачним алатом зла, непомјаниковим концептом, који су људи назвали – лаж ! Верују да је лаж део њихових неотуђивих стечених и заслужених права. Наносе нељудске количине зла неименованим милионима само да би “били” и “трајали”. Каква епохална глупост!
И колико год сви ти банални самозванци веровали да је лаж само њихова, човек заправо није измислио лаж - човек је само њен најоданији корисник, онај који наивно верује да лаж може да контролише и користи беспоследично. А отац лажи је творац лажи. Лаж је његово прво дете. А он је био први анђео. Гледао је од дана свог стварања стварање универзума. Његова интелигенција је непојмљива човеку и икоме сем Богу самом. Али он није син по рођењу већ могуће по сопственом избору и онда, само по усвојењу и безграничној милости Бога Господа Створитеља да нас све грешне по покајању усвоји. И ма колико се пали трудио да народу свеколиком себе као сина прикаже преко свих тих својих слуга, обневиделим у телима човечијим Син је и даље само један. И Син га је препознао, прозрео и одбацио. Он, пали, створен а не рођен, И онда само још један од створених, као и човек што је, као и све што је, дакле коначан, дакле неупућен у тајну вечности, само се уплашио свести о трајању и крају. Створен а не рођен, значи - омеђен трајањем, слагао је човека да спознаја добра и зла води у вечни живот, да ће људи онда бити као богови! Отуда јабука која заправо уопште није била јабука већ “плод” са “дрвета знања”. Јабука је додата накнадно јер је подложна дељењу па онда они који је додадоше перфидно створише и “јабуку раздора”. Симоболички, у том њиховом бесомучном игрању, од свих тих јабука којима нас окружују, поменућу вам само једну, да видите да садашњи банални самозвани није ни први ни једини који докон “баја” и “шаље поруке” да је “укапирао” и да је “достојан”. Било је то 2009. године када је инжењер рекао да кад манекен буде “одлазио 2012. године биће му предата јабука”. Тако и би. Са том “спознајом”, друг четник у покушају, гладоштрајкер и уредно регистровани сарадник театрално је, од тога ионако више не уме, у ТВ “дуелу” 2012. године устао и манекену предао јабуку. Друг сарадник Но 1 предао је другу сараднику Но 2 јабуку јер “знање” више није код “њих” него код “њих”. Блесаво зар не? И за ТО људи гласају!?!
А код коначности и страхова првог палог је семе лажи. И ту је пао. На земљу је пао. Речено је у Откровењу – “Јао теби земљо. Син зорин је пао и бесан је много јер зна да му је мало времена остало!”. Отуда сва та стиска и паника. Зато се то његово “чедо” - лаж, овде тако добро “примило”. И ето га човек, први лажов у његовој кнежевини, посвећен и лојалан лажов, увек спреман да повреди другога због сопствених лажи. А заправо, човек не разуме лаж, није му то дато. Онај који је створио лаж је изнад сваког могућег човековог поимања краја и почетка, смисла, узрока и последица. Отац лажи је у лаж уткао самог себе. Зато у свету људи свака лаж превазилази лажова који ју је изрекао. Многи лажови су се у прах вратили али су њихове лажи опстале. То некада буде смешно а сувише често буде ужасно и страшно.
Човек по рођењу не спознаје одмах лаж. Човек се рађа као искрено биће. Тек у трећој години живота дете открива лаж и схвата како му је тај моћан “алат” заправо лако доступан. Накарадне заједнице чине све да афармишу лаж и лажове и да лагање учине лаганим, беспоследичним и бенефитним. Од тог, дечијег доба човек учи шта је лаж и опредељује се. Са свешћу почиње и да бира – хоће ли живети живот лажова или човека! То што изабере, то му је.
А ако желите да схватите бар микрон концепта интелигенције о коме вам говорим покушајте да разумете тај “ефекат лептира”, идеју да се у једној од бесконачних интерпретација, рецимо, увеже лет лептира у Кини са последичним торнадом на другом крају света. Дакле, створен и увезан неописив број субјеката и њихових међусобних интеракција који са краја на крај света множе сами себе у несагледивим варијацијама и манифестацијама. Тај поредак је могућ само захваљујући једном моменту стварања и интелигенцији која превазилази људско поимање. Један део те узвишене лепоте, кроз интелигенцију, дат је и Луциферу. Онда је пао. Дакле, мера његове интелигенције није тривијални човек него онај који му је то у моменту његовог стварања дао, Бог лично. А мера његове заоставштине је опет покајање и замислите, само помислите шта ће да буде са свим тим обневиделим (не) људима који сво то зло у име палог учинише ако се Он покаје и врати Створитељу!?! Свемилосни Бог је и њему дао време за покајање а време није човеку разумљива категорија!
Зато човек, ограничен сопственим чулима и самодефинишућом интелигецијом а заправо само личном амбицијом, егом и сујетом, све што не разуме и све што је изван његових перцепција олако проглашава за – хаос! Човек хаос дефинише као неко непредвидљиво и по њему неправилно понашање детерминистичких нелинеарних динамичких система, дакле система који се стално мењају а кад год се промене за део система то је крај а за неки други део то је нов почетак. Лепота стварања и рађања у вечном континуитету. Живот. Оно место где када се укрсте звук и течност, настане светлост. Бесконачни поредак непојмљиво великог броја међузависних елемената који заједно резонирају у постојању. А човек се, уместо да живи у сврси и Вери, губи у тим од палог датим предикцијама, од временске прогнозе, преко коцкарница и хороскопа па до бихејвиоризма. Све да поверујемо да ико сем Бога зна шта ће бити. У том губљењу ђаци од палог лове људске душе. “Ефекат лептира” је ту да нас подсети на ту сврсисходну, вечиту и танану зависност од прапочетка и дато нам трајање све до тачке акумулације када човек са својим тривијалијама више не може да предвиди “коначно решење” - И ето га хаос. Човек верује да хаос настаје када више не може да предвиђа шта следи! Каква тривијална ароганција!
И сад, у тај дивни поредак покушајте да убаците неког од свих тих бесмислених политичара који бесомучно трабуњају о “дубоким државама”. А политичари, као најнижа форма постојања (не) човека, верују да хаос почиње баш онда кад њих више не буде било. И опет – каква тривијална ароганција!
Зато, кад год вам из кутија на прескупу струју или са партијских митинга говоре о некаквим тајнама и свим тим епским разлозима за лаж сетите се да Божији карактер није показан кроз лаж и скривање него искључиво кроз Истину! Зато у стварном Храму Божијем, оном зиданом на Вери и Љубави, нема катакомби и скривања, нема мистичних симбола, нема тајних проповеди и мумлања, нема непознатих језика и скривених знања, нема бесконачних гримаса, маски, лица и наличја. Само Истина!
Отуда онај једноставни и дивни стари са планине никада није могао да разуме карневале и намазана лица, нафракане сподобе, маске и саблазан накарадну. Не разуме стари како неко може да живи и има два лица, једно за машкаре а друго за “неђе другде”. Како то може? Стари су били људи са једним лицем које није имало цену већ вредност. То лице је с љубављу и сврхом држало и жену и плуг и сабљу,… Већ по реду и ономе што би. Тако се живело. Тај стари је волео и умео из камена храну да начини и да живи на мало, да бере воће а да гране не ломи и да “води рачун” и шта говори и шта мисли. Из те “здравине душе”, како рече мој брат Веле, могао је да се изнедри загрљај љубави и сам чо’ек. У то време свака реч јесте била заклетва али се иза тих заклетви нико није крио.
Човек је заборавио да поштује алате тишине сковане за зидање вечног Храма. Лакше му је да штује лаж јер је постао лаж. Зато сви ови лажови око нас. Заслужили смо их.
Нису људи разумели а ваљало би – “А вама су и све власи на глави пребројане!”
Зато је човеку лакше да уместо за Богом трага за свим тим натрпаним симболима и њиховим “значењима”. Човек бира симболе уместо да схвати да те симболе не ствара Бог него онај други. Човек олако бира све те лажне путоказе ка Богу као да Богу требају симболи. Колико је само милиона побијено због свих тих симбола. А Бог је кроз Авакума рекао – “Каква је корист од лика који је клесар исклесао, од ливеног идола, учитеља лажи? Јер онај који га је направио се поуздаје у своје дело правећи неме идоле. Јао ономе који дрвету говори: Буди се! И камену немом: Подигни се! Тај ће да поучава? Ево, опточене златом и сребром, али у њему нема даха. Али Господ је у свом Храму светом. Тихо пред њим, земљо сва.”
А Истина је у Срцу! И верујте, само Срце зна шта је било, шта јесте и шта ће да буде!
Зло препустите злу да се самопоједе а Небо нека памти, ви праштајте и идите даље! Живите!
Јер Бог зна наше срце – „Ја знам твоју нутрину“, рекао је!
Пустите људи срце да вас води. Срце је једино у нама које у мраку свих наших лажи и превара уме да нађе пут! У време Христа срце је означавало разум, из срца су ишле жеље а онда их је ум, мозак, само спроводио. Зато, спојте срце и мозак, не пристајте да вас деле унутар вас самих! Будите целовити!
Будите Божији!
Извор: Правда
