Егзодус сарајевских Срба, иако једна од највећих и најпотреснијих трагедија која је задесила страдалнички српски народ на крају 20. века, био је, према речима председника Републике Српске Милорада Додика и егзодус до слободе, јер су људи напуштали своја имања и вековна огњишта да би слободно живели у својој Републици Српској.
"Српско, данас Источно Сарајево, по свему је јединствен град. То је једини град који је брањен и одбрањен у Одбрамбено-отаџбинском рату и у којем су српски борци одбили 35 непријатељских офанзива, да би на крају, за преговарачким столом, нажалост, већинским делом био предат у руке оних од којих су се све време бранили", рекао је Додик за Срну, поводом 28 година од егзодуса сарајевских Срба.
Председник Српске је нагласио да Дејтонски мировни споразум јесте значио прекид крвавог рата у БиХ, али је њиме начињена велика неправда сарајевским Србима који су на почетку рата, 1992. године напустили своје домове и уточиште нашли у Српском Сарајеву, да би потом, након Дејтона, 1996. године поново напустили тек скућено и опет кренули у непознато.
Додик је у изјави за Срну подсетио да су у фебруару 1996. године Срби из сарајевских насеља Вогошћа, Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи... по други пут били у избегличкој колони, али овај пут носећи са собом и своје мртве.
"Годинама слушамо разне приче које долазе из федералног Сарајева, па и то да је, како кажу, 'егзодус сарајевских Срба мит који и даље живи'. То није мит, то није фикција, бајка, ни легенда како они настоје да представе и, по њиховој већ устаљеној матрици, да кривотворе историју и фалсификују чињенице. Егзодус сарајевских Срба је истина, реалност, голгота чији смо били сведоци", рекао је Додик.
Он је подсетио да су потресне сцене егзодуса обишле свет и да никада неће бити избрисане.
"Егзодус није 'мирна реинтеграција сарајевских насеља', како они кажу, већ највећа сеоба Срба на крају 20. века или, боље речено, мало лепши назив за коначно протеривање сарајевских Срба из родног града. Тражило се да сарајевски Срби остану да живе под влашћу својих дојучерашњих непријатеља. Наравно да је таква могућност одбијена, јер им нико није гарантовао безбедност нити опстанак на својим огњиштима која су бранили и одбранили". истакао је Додик.
Додик је навео да је међународна заједница, као и обично, давала неубедљиве и млаке гаранције, понављајући само да Сарајево не може остати подељен град, док су са друге стране остајали и неми и глуви и слепи на отворене претње Алије Изетбеговића и његових најближих сарадника који су поручивали да у граду могу остати само они Срби који нису носили пушку.
"Другим речима, свако ко је носио пушку биће ухапшен. Тако су се и понашали - бахато и осионо улазећи у једно по једно српско насеље глумећи велике ослободиоце, уништавајућу српске тробојке, а истичући заставе за љиљанима под којима су убијали, клалили, силовали. Био је то јасан знак да ту нема опстанка. Србима није преостало ништа друго него да пакују најосновније, напуштају домове и оно што је најболније да ископају посмртне остатке својих најмилијих да бар заједно с њима напусте огњишта", навео је Додик.
Он је нагласио да су зато сарајевски Срби и Источно Сарајево јединствени, јер су прошли што је мало ко прошао у протеклом грађанском рату у БиХ.
"Они су симбол страдања, али и уздизања. Неки од њих су се раселили по свету, широм планете, али многи су остали и кренули од нуле правећи свој град Источно Сарајево у чије темеље су узидани животи више од 4.000 бораца и делови тела 3.500 рањених", рекао је председник Републике Српске.
Поновљени или нови београдски избори? Све је исто, само опозиције нема
Извор: Рт.рс
