Ђуро Билбија, уредник информативних портала ФАКТИ и Све о Српској, каже:
– Америчко-натовски рат у Украјини је рат и против Србије, а и Српског света – чак сведеног и само на његову културно-духовну димензију.
Такође: против свега што је за Србију, Републику Српску и Србе важно у Кумановском споразуму, Резолуцији 1244 и Дејтонском споразуму.
Америчко-натовски рат у Украјини је рат и против повратка српских војника и полицајаца на КиМ и рат против Заједнице српских општина.
А све побројано тек су минимални српски интереси, њихова NАТО-CIA-BND-MI6 наметнута редукција у функцији трајне раздробљености, ослабљености и подређености српског фактора на Балкану.
Америчко-натовски рат у Украјини је рат и за довршавање антирспких радова започетих са процесима који су довели до разбијања СФРЈ, санкцијама, мајданом Петог октобра и НАТО агресијом из 1999-те.
Тај рат није од нас стотинама и стотинама километара далеко јер је то и рат за довршавања покушаја да се Србија претвори у АнтиСрбију и АнтиРусију.
Рат за трајно држање Црне Горе у статусу Монтенегра и такође АнтиСрбије и АнтиРусије. Са подгоричким преграђивањем Србији изласка на Јадран и признањем шиптарског „суверенитета“ над Косовом Пољем, Грачаницом, Љевишком и Високим Дечанима.
Рат и за трајни останак Бондстила на нашој окупираној територији и за одржавање стања при којем авион шефа руске дипломатије може стићи до Београда само по одобрењу оних који преко наших интереса намирују и своје и апетите својих балканских вазала.
Срби пораз Русије у Украјини и поводом Украјине могу прижељкивати само ако желе свој сопствени пораз.
Сасвим конкретно: претварање Српске у празну љуштуру, губитак Косова и Метохије, однарођивање Срба у Црној Гори и свођење Србије на „београдски пашалук“ у којем ће газдовати Немци, Британци и Американци.
За опомену: НАТО рат против Србије и Срба није престао, траје од 1999-те до данас. Тачку на његово настављање може ставити само победа Русије у Украјини и у пратећем одмеравању са Западом, у којем Америка и њени постројени вазали већ губе и све што се већ прикључило или ће се у блиској будућности прикључивати Бриксу.
Постратни ратни атак на српску Црну Гору неки са наше стране упорно гурају под тепих и праве се да не виде да је литијама изнуђена корекција курса оставила недирнутим и власт Вашингтона и Лондона над кључним фигурама у Подгорици и њено признање „Косова“ и боље односе са Тираном и Загребом него са Београдом.
Постратна агресија се најинтензивније усмерава према Косову и Метохији и Републици Српској.
Против Србије на КиМ и поводом њега и даље води прави хибридни рат. Исти случај је и са невојним ракетирањима и бомбардовањима Републике Српске. Како сева у случају суђења председнику Српске Милораду Додику, а и самој дејтонској Републици Српској, може са српске стране да не види само онај ко неће или се ставио на страну непријатеља.
Сева и са покушајем Британаца да бошњачким рукама – и са постројавањем америчких послушника у структури Уједињених нација – прогурају нову-стару резолуцију о Сребреници која треба да Србе прикује за „крст геноцида“ и легализује сву западну антисрпску дивљу градњу од 90-их до данас када је циљ дотући Србе, као непоправљиви народ, а Русима затворити сва врата Балкана.
За агресоре из 1999-те „српски фронт“ рукавац је украјинског. Зато и КиМ и Републику Српску морамо бранити свим средствима. У томе треба да учествује цео Српски свет јер нема ничега што је за Србе важније. То не могу бити ни Експо, ни 100 фабрика вештачког меса, ни…
Циљ продужене агресије није само одвајање Срба од Русије и Брикса. Добро је Сергеј Лавров указао: „Срби носе слободарску заставу захваљујући Додику, Република Српска је бастион храброг отпора неоколонијалној политици Запада“.
Руси објавили „изненађујуће“ податке: Колико је Срба отишло да се бори на страни Украјине
Извор: srbratstvo.ru
