Између осталог, Вујовић се присетио сусрета Черномирдина и Ахтисарија са Слободаном Милошевићем, тадашњим председником СРЈ, поводом косовског питања.
"То је био састанак у Белом двору, дошли су Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин, бивши руски изасланик за Косово. Милошевић је отворио састанак, а Черномирдин ударио шаком о сто и рекао: „Председниче Милошевићу, нисмо овде дошли да дебатујемо, дошли смо да вам поручимо да ће Србија изгледати као ова равна плоча стола.“ Стргао је чаршав и све чаше, тањире и послужење бацио на под. И нисам ја једини сведок тога, било их је још.", каже Вујовић у интервјуу.
Вујовић објашњава да је Стејт департмент нудио споразум по којем би Албанци добили највиши облик аутономије, али у оквиру СРЈ, али да је Милошевић то категорички одбијао.
"Негде петнаестог дана боравка у Дејтону, Џим Барнли, који је био шеф одсека Стејт департмента за бившу Југославију, донео ми је папире и рекао да је у Холидеј ину одсео Ибрахим Ругова са својим сарадницима. Американци су проценили да је Дејтон изузетна прилика да се уз Босну реши и питање Косова. Предао ми је папир којим се предвиђало да Косово буде мање од независне државе, а више од покрајине – што значи најшира позната аутономија у Европи. Повлачене су паралеле са Тиролом и Швајцарском. Дакле, дефинитивно у саставу СРЈ, уз највећу могућу аутономију и уз присуство америчких снага које би обезбедиле спровођење тог концепта.”, прича Вујовић.
“Однео сам те папире Милошевићу. Погледао је папире, пажљиво их прочитао, поцрвенео у лицу, устао, згужвао их и гађао ме њима у главу. Једини сведок је био Горан Милиновић, шеф његовог кабинета. Милошевић је рекао: „Је л’ се они то са мном зајебавају: какво Косово? Ако хоће Косово, добиће ново велико зајебавање.“ Покупио сам папире и изашао. У ходнику сам срео Јовицу Станишића који ми је рекао да је очекивао да ће се ово догодити. Барнлију сам дипломатским речником објаснио да Милошевић то не прихвата. Сви су тог дана били у Дејтону. Ентони Лејк, Сенди Бергер, Ал Гор,Весли Кларк… Барнли ми је само рекао да ће због овога тек бити невоља. И био је у праву.", сећа се Вујовић, човек који је написао политички део текста Кумановског споразума и Резолуције СБ УН 1244.
Вујовић је одговорио у интервјуу и на питање које се тиче тих докумената.
"Тачно, ја сам написао политички део укључујући и преамбулу по којој је Косово интегрални део Савезне Републике Југославије. А Србија је наследница свих права и обавеза СРЈ. Моја прва реченица је да је јасно да је Косово део Србије. Исто тако сам у Споразум убацио део о повратку стотина српских полицајаца, патолога, ветеринара и цариника, иако су они то хтели да избаце. Инсистирао сам, и то је убачено у Споразум, на разоружању ОВК. Ја нисам био ни генерал полиције ни генерал војске, ово питање треба да поставите Светозару Марјановићу или Обраду Стевановићу који су били задужени за повлачење српске војске и полиције. Послат сам тамо као човек са великим искуством у преговарању и као неко ко добро познаје политику САД и западне структуре.", објашњава српски дипломата.
"Тај папир је после потписивања у селу Блаце усвојен на седници СБ УН под именом Резолуција СБ 1244. Не постоје два папира. Постоји само један папир са два наслова. Један је Војнотехнички споразум о окончању борбених дејстава и политичким принципима. Други је Резолуција СБ УН 1244. У том документу стоји да је Косово интегрални део СРЈ. Војска и полиција су се споразумом повукле, али са својој војном механизацијом, тенковима, топовима пушкама и свим оружјем. Оружје није бачено у траву и руке подигнуте увис. Нити је НАТО то тражио.”, каже Вујовић.
“Генерал Павковић ми је ноћу између 9. и 10. јуна рекао да смо потписали капитулацију. Одговорио сам да треба да се стиди и да су он и њему слични водили рат. Рат сам ја зауставио. Исти тај Павковић је сутрадан изјавио да смо под вођством Милошевића победили НАТО. Изгледало ми је да ја и људи попут Павковића нисмо били у истом рату, већ да је свако имао свој рат.", каже Вујовић за Радар.рс.
Прочитајте ОВДЕ о политичким тензијама између Албанаца у Приштини
Извор: Правда.рс / Радар.рс
