Пише: Миша Ђурковић
Држава која Јовану Јеремић промовише и представља као симбол успешности и модел за угледање, логично је цео систем образовања предала странцима, почев од тржишта уџбеника до креирања програма и увођења тоталне деструкције ауторитета учитеља и наставника. Реструктурирање система образовања заслужује озбиљну и детаљну анализу за шта овде немамо простора. Но, разарање система образовања и вере у образовање део је антрополошког и вредносног модела који овај режим системски гради.
Укалањање идеје морала, поштења и пристојности из јавног дискурса, уз превласт друштвених мрежа води безобзирној сексуализацији младих и нормализацији болести, патологије и фрикова и перверзњака. Случај Евровизија скренуо је пажњу на младу жену „реперку“ чији је „уметнички псеудоним“ Сисај. Препоручујемо људима да погледају неколико њених спотова па да виде како се болест излива деци у главу преко Шолакове АЈ ди џеј телевизије. Но право је питање ко је, како и зашто одлучио да такве ликове уводи као арбитре укуса на „националну телевизију“? Односно хоће ли неко за нешто у овој држави да одговора, почев од убиства деце у школи до свакодневних масовних кршења устава, закона, морала и здравог разума…
У оваквом хаосу где се старлете годинама представљају на телевизијама са националном фреквенцијом као хероји, није ни чудо што се проституција међу младом популацијом шири као пожар. Београд је после 2000 године постао једна од европских престоница јефтиног секса, а наше девојке, односно старлете, завладале су и сексуалним тржиштем региона, али и арапских заливских монархија. Тамо су наравно присутне као певачице, модели итд, но стварни задатак је сексуална забава богатих домаћих и страних бизнисмена.
Одавно постоје идеје да се то и овде систематизује. Старији ће се сетити већ неколико таквих идеја за масивне пројекте претварања Београда у велики казино са све пригодним анимир дамама. Један познати политичар је одавно предлагао да се Велико ратно острво претвори у такав резерват „безграничне забаве“, српски Лас Вегас итд. После 2000 дошли су и страни предузетници који су предлагали такве мега пројекте који би пре свега упослили десетине хиљада младих сексуалних радница, а што да не и радника. Но у претходним режимима није било довољно разумевања за такве напредне идеје па је морало да се сачека да управо ови прогресивни укину границе морала и отворе земљу за сав најгори коруптивни шљам са истока и запада.
Београд се напољу и рекламира као престоница ноћног живота, што ће рећи град где можете да се опијате, дрогирате и курвате без ограничења. Проституција наравно и даље јесте забрањена, али смо недавно видели да се организацијом тог посла баве и људи који су у најближим везама са врхом власти и државе. Суштински хапсе се они који не плате рекет или пробају да се осамостале, а проституисање је заправо начин на који цео систем функционише.
Недавно сам имао прилике да видим троминутни клип који планира да читаву леву обалу Дунава, претвори у мали Дубаи. Он наравно почиње причом о томе да је Београд престоница ноћног живота и забаве, да би указао на то да Београду фали плажа. Следи затим визуелна симулација која полако црта пешчане палме на потезу иза Великог ратног острва, док се иза појављују огромни хотели. Дакле поред свих лудила који ова Брже, боље јаче власт ради уништавајући структуру Београда, историјске споменике, зеленило, паркове и пре свега ваздух као основни људски ресурс, они тек планирају монструозне замашне пројекте који ће цео град да претворе у масу хотела, и простора за забаву.
Део тога је наравно и прича о ЕКСПО-у. Свуда је изградња Експо система била повезана са науком, образовањем и учењем. Само је код нас то повод за изградњу несрећног националног стадиона за 50 000 људи и веровали или не преко сто хотела који ће бити подигнути на том потезу. Опет је у центру забава и да простите курвалук. Пошто је аеродром у Сурчину, направиће се венци хотела у близини, са све ресторанима, дискотекама, спа центрима, салонима за масажу итд, тако да богата клијентела може да долети и одмах улети у екс територијалну оазу у којој ће јој бити обезбеђено шта год хоће. Питам се само да ли ће то временом укључити и понуду за педофиле, снафере итд. Наиме ако смо на путу да спустимо сваки критеријум кад је у питању забава, корупција и продаја, легитимно је питање колико ће се брзо померати границе и кад ћемо да задовољавамо баш сваку потребу онога ко доноси новац, ма колико болесна и противзаконита она била.
Овај „брже боље, јаче – Србија не сме да стане“ модел укључује наравно и обезбеђивање радне снаге која је за то потребна. Дакле пошто нам природно умиру занимања као што су наставник физике, наставник математике, наставник српског језика и књижевности (нико то не уписује и ни у лудилу неће да иде да ради), онда бисмо могли да уведемо школе за проституцију. Очигледно је то привредна грана коју систем жели да развија, па би могли да видимо како да осмислимо наставни програм за кураве. И ту бисмо били први у Европи, да имамо школоване гејше.
Узгред, нигде се код нас није могло прочитати да је држава потписала уговор за увоз 20 000 људи из Кеније. Наиме, пошто ми старимо и одумиремо, и пошто наши грађевинци одлазе да раде у Њемачку, ми морамо да увозимо Африканце, Пакистанце, Индијце, Турке итд. Пошто је АВ комплетно преузео модел од свог великог учитеља из Црне Горе, до значи убрзану промену етничке структуре становништва. У ЦГ је недавно пописано око 600 000 људи од чега је 100 000 странаца. Дакле у кратком року сваки шести становник ове земље постао је странац, што значи радикалну измену културе, бизниса, система образовања итд.
Да ли је нас ико питао слажемо ли се са тиме да увозимо стотине хиљада странаца и тиме мењамо етничку структуру ове земље?
И уосталом укинуте Кућу цвећа.
Предходни текст Мише Ђурковића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
