И у овој званичној објави Савет Европе навео је Косово*, уз напомену да се то чини у складу са Резолуцијом 1244 савета безбедности УН.
Упркос томе што није признат држава Уједињених нација, Приштина би могла да постане чланица Савета Европе, иако у тој организацији могу да буду само државе, а не територије.
Као један од разлога зашто је расправа о Приштини померена, амбасадорка и стална представница Србије у СЕ Сузана Грубјешић наводи да је вероватно страх да у четвртак 18. априла не би било довољно посланика у сали.
Она је навела да је све урађено по убрзаној процедури и у ванредним околностима.
"Почев од косовског подношења кандидатуре за чланство, гласања о отпочињању процедуре, избора известиоца, измене извештаја и давања препоруке за чланство, па до ванредне седнице Политичког комитета", оценила је Грубјешићева.
За гласање у Парламентарној скупштини потребно је присуство трећине посланика, од којих је потребно да две трећине подржи извештаје и да изгласа мишљење, које се затим прослеђује Комитету министара, једином органу СЕ који одлучује о чланству тзв. Косова.
Грубјешићева је рекла да је састанак Комитета министара заказан за 16. и 17. мај и да ће и он одлучивати двотрећинском већином, уколико се то мишљење нађе на дневном реду.
Како се наводи на сајту Савета Европе, током пролећног заседања расправљаће се највише о Русији и догађајима у њој. Посланици ће водити расправу о смрти политичара Алексеја Наваљног, о Владимиру Кара-Мурзи, о помоћи украјини и предлогу да се замрзнута руска имовина искористи у те сврхе.
Подсетимо, Русија је напустила Савет Европе још 2022. године.
Прочитајте ОВДЕ о стању на Доњецком правцу фронта
Извор: РТ Балкан
