Хамас је неочекивано окренуо наглавачке имиџ војно непобедивог Израела и разоткрио крхкост његове међународне подршке, пише Том Филипс, бивши амбасадор Велике Британије у Израелу и Саудијској Арабији.
Иако је могуће да ће израелска војна кампања у Гази на крају елиминисати тамошње војно вођство Хамаса, било убијањем личности било изгнанством, Хамас је већ победио у првој бици, наводи амбасадор.
Циљеви напада 7. октобра можда нису јасни, али један од њих је сасвим сигурно био да се ослободи што је могуће више Палестинаца заточених у израелским затворима, и да се поново афирмишу као сила на коју треба рачунати, укључујући и демонстрирање неефикасности Фатаха и руководства Рамале које многи Палестинци већ виде као гомилу корумпираних сарадника Израела. На оба фронта, Хамас је већ успео, оцењује Филипс у ауторском тексту за "Харец".
Хамас је такође показао да је сила на коју треба рачунати, само тиме што је преживео напад израелских снага дуже него икад. Чинећи то, они су темељно умањили толико хваљени статус Израела као силе одвраћања. Укратко, и са застрашујућим потенцијалним дугорочним последицама по Израел, Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) више не изгледају непобедиво.
Исто тако, наводи бивши амбасадор, Хамас је био успешан на регионалном нивоу. Ефикасно су блокирали нормализацију саудијско-израелских односа. Када је реч о Ирану, ту је ситуација мало компликованија.
Док је напад Хамаса несумњиво ишао у корист Ирана у смислу довођења и Саудијаца и Американаца у тешку позицију, и колико год је Хамас током година имао користи од иранске подршке, чини се да Техеран није организовао октобарски напад и није желео да "пређе границу" и ризикује директан сукоб са САД и Израелом.
Прошлонедељни израелски напад у Дамаску сада ће тестирати ту политику уздржаности до крајњих граница. Ту је и питање степена иранске контроле над својим савезницима у региону, посебно над Хутима, наводи он.
На међународном нивоу, и колико год пажљиво Бајденова администрација покушавала да хода по јајима и уравнотежи подршку Израелу са домаћим, регионалним и међународним притиском за окончање израелске војне акције, криза је показала неспособност Америке да буде "главна" у региону и створила је простор за друге да прошире свој утицај, посебно за Русију (која је такође велики победник у смислу драматичног померања међународног интереса са Украјине на Блиски исток).
Даљи плус за Хамас је притисак који је криза изазвала на америчко-израелске односе и талас земаља које сада активно разматрају да ли је дошло време да признају палестинску државу.
Другим речима, наводи британски експерт за Блиски исток, Хамас је постигао оно што председник Палестинске управе Махмуд Абас није успео – враћање палестинског питања директно на међународну мапу.
Чинећи то, Хамас је, између осталог, разоткрио крхкост европске подршке Израелу. Све је раширенија перцепција Израела као окупационе силе која Палестинцима ускраћује њихова права, а после убиства особља Светске централне кухиње, актуелна кампања ИДФ-а делује као несразмерна и неселективна, чак и геноцидна, наводи Филипс.
Упркос свему, Филипс оцењује да је на Западу да учини шта може да Хамасови досадашњи успеси буду "шупљи" и ускрати им коначну победу.
Према мишљењу амбасадора, кључно је "некако" саставити пакет који ће ставити тачку на тренутне борбе и обезбедити ослобађање преосталих израелских талаца. Такође би требало отворити пут реконструкцији Газе и ширим преговорима за решавање основних, наизглед нерешивих питања израелско-палестинског сукоба.
Камен спотицања за такав пакет је огроман. Идеја две државе, сматра британски дипломата, за сада је неостварива. Како због противљења Израела тако и због "неадекватности руководства Рамале".
Проблем је, закључује он, што у догледној будућности не постоји алтернативно решење, осим континуираног сукоба који је у трагичном процесу кородирања оба друштва.
КИЈЕВ ГРАНАТИРА РУСКЕ НОВИНАРЕ: Москва апелује на међународну заједницу да реагује
Извор: Рт.рс
