Шеф српске делегације у Парламентарној скупштини СЕ Биљана Пантић Пиља изјавила је да ће Србија размотрити да ли ће остати члан организације која не поштује међународна права.
"Госпођо Бакојани, честитам вам јер ћете ући у историју као неко ко је на најбруталнији начин прекршио све законе на којима је ова институција заснована", рекла је Пантић Пиља.
"Примате нешто што није држава, кршећи све процедуре", рекла је она.
Само европска земља која поштује владавину права, мањинска права, може постати члан СЕ, подсетила је Пантић Пиља.
Она је говорила о бројним примерима кршења права Срба на КиМ.
"Зашто не говорите о правима Србима? Курти спроводи прогон и готово 14 одсто Срба је напустило КиМ. Срби доживљавају етничке нападе а ви не марите, приштинске власти хапсе, плене, пуцају на Србе", истакла је Пантић Пиља.
"Ово што радите је преседан којим отварате Пандорину кутију. Показујете да територијални интегритет вам не значи ништа", истакла је шефица српске делегације.
КиМ ће увек бити део Србије, ми смо мала земља, али се никада нећемо предати, додала је она.
"Размотрићемо да ли ћемо остати члан организације која не поштује међународна права", рекла је Пантић Пиља и завршила излагање реченицом на српском: "Живела Србија".
Бакојани о чланству “Косова” у Савету Европе
Известилац за пријем Косова у Савет Европе Дора Бакојани изнела је раније, у делу седнице Парламентарне скупштине посвећеном њеном извештају, да сматра да би ово тело требало да пошаље препоруку Комитету министара за чланство тзв. Косова у Савету Европе.
Бакојани је истакла да се њен извештај не бави статусом Косова, јер, да је то од ње тражено, како је додала, свакако не би преузела функцију известиоца и сагласила би се са ставом Грчке.
Навела је да је током свог рада дугог 301 дан обавила две посете, имала четири различите седнице и више десетина састанака широм Европе, те да „ниједан камен није остао неокренут у припреми извештаја“.
„Овај извештај је посвећен људским правима, демократији и владавини права у региону. Од почетка сам рекла да он нема никакве везе са признањем или непризнањем Косово, то остаје на државама чланицама“, подвукла је она и додала да су угледни правници оценили да су закони на Косову у складу са стандардима СЕ, да се Косово може сматрати функционалном парламентарном демократијом, у којој се поштује независност правосуђа.
„Правници су оценили да би проширење правног акта СЕ допринело даљем јачању људских права на Косову. Косово је у сагласности са правилима за приступ СЕ“, подвукла је она.
Бакојани је истакла да су, и поред погоршања ситуације на Косову, посебно у вези односа према мањинским заједницама, власти одлучне да промене стање. Указала је да је у свом извештају подвукла три ствари које је потребно хитно спровести.
Прва је имплементације одлуке Уставног суда у вези имовине манастира Високи Дечани, други везано за експропријацију имовине мањинских заједница и треће успостављање Заједнице српских општина.
„Иако су многи упозоравала да не може да се очекује напредак по овим тачкама, остварили смо напредак. С поносом могу да вас информишем да је СЕ успео да реши питање отворено од 2016., а то је повратак имовине најважнијем српском манастиру, што представља велику победу владавини права и српској заједници“, подвукла је она.
Навела је да, за разлику од имовине манастира, питање експропријације представља процес. Пренела је да су се власти Косова обавезале да ће будућа питања експропријације бити спроведена у складу са законима, који морају бити усаглашени са Уставом и у складу са заштитом имовине СПЦ. Истакла је да, ако се Комитет министара одлучи да прими Косово, треба бити јасно да ће свака експропријација бити предмет суда.
Дора Бакојани: ЗСО је највеће отворено питање
„Од почетка сам ставила до знања да сматрам успостављање ЗСО унутрашњим питањем Косова, јер се оно тиче само грађана Косова. Уложила сам напор у материјализацију ЗСО, али нажалост то питање није могуће решити, јер је оно основа дијалога од 2013. године. Охридски споразум јасно указује да сваки преговори о успостављању Заједнице морају бити одржани у оквиру дијалога. ЗСО је тренутно недостижно, а Комитет министара то питање мора узети у обзир“, објаснила је она.
Бакојани је истакла да на основу тиг фактора сматра да Парламентарна скупштина треба да упути препоруку Комитету министара у корист чланства Косова у СЕ.
„Надам се ће данас ПС СЕ подвући потребу да се под демократски кишобран уведе даљих два милиона људи“, казала је она.
Бакојани је указала да је, од када је њен извештај објављен, била изложена нападима, а најагресивнији коментари су долазили из чланица које не признају Косово.
Одбијени амандмани – следи улагање приговора Србије
Шефица српске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПС СЕ) Биљана Пантић Пиља изјавила је данас за Тањуг да је Одбор за политичка питања и демократију ПС СЕ гласао против свих амандмана које је предложила српска делегација, као и против амандмана који су предложили чланови италијанске делегације и један члан делегације Мађарске и најавила улагање приговора.
Пиља је додала да су амандмани одбијени великом већином и да се самим тим неће разматрати на пленарној седници ПС СЕ, осим уколико се не уложи приговор.
Српска делегација у ПС СЕ поднела је јуче 10 амандмана на текст препоруке за пријем тзв. Косова у Савет Европе (СЕ), а њима се поред осталог тражи одлагање одлуке о захтеву Приштине за чланство као и да формирање ЗСО буде претприступни услов.
Подељеност у Савету Европе – нема јединственог става
Већина представника политичких групација у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) признала је да унутар својих редова нема јединствен став о апликацији Приштине за чланство у СЕ, а једини који су отворено рекли да неће гласати за извештај Доре Бакојани су европски конзервативци.
Представник групације либерала и демократа у Парламентарној скупштини Савета Европе Јулијан Булаји изјавио је да је Приштина спремна за чланство у СЕ.
"Наша борба није за земље, већ за права. Ово је историсјки дан и ми бранимо права појединаца, а не земаља или народа, рекао је Булаји, додавши да је већина посланика у ПССЕ рођена у земљама које више не постоје. Ова одлука значи више права за 1,6 милиона људи који живе и чије рање зацељују. Данашња одлука је почетна тачка и очекујемо од Косова да испуни реформе. Косово је спремно за чланство у СЕ, али мора да обезбеди заштиту српске заједнице", поручио је он.
Булаји је рекао да се не сме ићи погрешним путем креирањем нове Републике Српске на северу КиМ, али се исто тако не смеју игнорисати права српске мањине да буде поштована и укључена на Косову.
Известилац Уједињене европске левице Алексис Ципрас истакао је да су у тој групи различите позиције о апликацији Приштине у СЕ.
"Нема лаких решења за мир. Све одлуке које нас воде напред су тешке и имају полтичку цену, али она је вредна јер може направити разлику између рата и мира", нагласио је он.
Приштина је одлучила да примени одлуку Уставног суда о манастоиру Високи Дечани, али желим да будем јасан да то није довољно да се подржи чланство, рекао је Ципрас, подсећајући на озбиљне ескалације, неке због одлуке Београда, неке због одлуке Приштине.
Представник социјалиста Франк Швабе оценио је да је ово историјски моментат и да ће подржати извештај Бакојани, а позвао је да се одбију сви предложени амандмани.
Представница Европске народне партије Ингјерд Шије истакла је да та политичка групација нема јединствен став о овом питању, али се радује дебати и различитим мишљењима.
Норвешка је међу првим земљама признала независност тзв.Косова и премијер Аљбин Курти је потврдио да је спреман да потпише Нацрт статута ЗСО, а наше јасно очекивање је да се то догоди без непотребног одлагања, рекла је она.
Ако и када Приштина постане члан СЕ, биће под процесом мониторинга, додала је.
Представник европских конзервативаца Жолт Немет рекао је да та групација подржава чланство Приштине у СЕ, али су три важна разлога зашто неће подржати извештај Бакојани.
"Косово није испунило све своје обавезе, већ само једну од три. Други разлог је Србија, јер се овим крши њена спољна и унутрашња стабилоност. У чијем интересу је да дестабилизује једну такву земљу", упитао је Немет.
Трећи разлог, додао је, јесте да је ово супротно принципима ове организације, која треба да служи регионалној стабилности.
Маја Вукићевић: Косово је камен темељац религије и историје Срба
Маја Вукићевић, представница Црне Горе поновила је да је већ одавно рекла да неће гласати за улазак Косова у Савет Европе, и нагласила да представници имају право да такве одлуке доносе самостално упркос званичној политици њене земље.
У делегацији Црне Горе биће гласова "за" и "против", додала је.
"За нас Србе, без обзира на то где живимо, Косово је камен темељац наше религије и историје. Слажем се да треба да гледамо у будућност и градимо мостове сарадње, али мислим да не гурајући Косово у чланство Савета Европе не помажемо дијалогу Београда и Приштине.
Она је подсетила да већина чланица УН не признаје Косово као самосталну државу.
"Морамо поштовати територијални интегритет држава, јер ако то не радимо, вратиће нам се као бумеранг. Нема потребе да се процес сили, будући да може имати бројне штетне последице. Савет Европе треба да допринесе дијалогу и сарадњи. Надам се да ће одлука која се донесе бити одговорна и промишљена"
Коначна одлука од 16. до 17. маја
За усвајање предлога потребно је да гласа две трећине присутних посланика ПССЕ.
Коначну одлуку о пријему тзв. Косова у Савет Европе треба да донесе Комитет министара на седници која би требало да буде одржана од 16. до 17. маја у Стразбуру.
Председник Александар Вучић рекао је у понедељак да је та седница била заказана за 11. мај, али да ће највероватније бити одржана 16. маја, уколико не дође, како је рекао, до одређених померања.
Он је изразио уверење да ипак постоји шанса да се, захваљујући француском залагању размисли о одлагању и о неким другим стварима, као и да је Србија послала много званичних писама и објашњења на различите адресе.
Српска делегација у Парламентарној скупштини Савета Европе поднела је 10 амандмана на текст препоруке за пријем тзв. Косова у Савет Европе, а једним од њих тражи се одлагање одлуке о захтеву Приштине за чланство.
У тексту, у који је Танјуг имао увид, амандманом под бројем девет се предлаже да Скупштина препоручи Комитету министара СЕ да одложи одлуку о захтеву за чланство док Савет безбедности Уједињених нација, како се наводи, „не утврди или одобри статус Косова и Метохије“.
Поред осталог, српска делегација је тражила и да се предложени текст измени тако да оснивање ЗСО буде предуслов за наставак процеса разматрања апликације тзв. Косова, а не пост-приступна обавеза како стоји у препоруци.
Против чланства тзв. Косова у Савету Европе гласаће Мађарска и Шпанија.
Тзв. Косово је кандидатуру за чланство поднело пре две године, а прихваћена је на седници априла прошле године када ју је подржало 33 од укупно 46 држава чланица Савета Европе, седам земаља било је против, пет уздржано, једна није гласала.
ПССЕ је парламентарни огранак Савета Европе, међународне организације коју чини 46 земаља. То је један од два статутарна тела Савета Европе, заједно са Комитетом министара, извршним телом које представљају владе држава чланица.
Док у Комитету министара свака држава чланица има један глас, у Парламентарној скупштини број представника, а самим тим и гласова, одређује величина земље.
Прочитајте ОВДЕ шта су Вучић и Додик рекли о “геноциду у Сребреници”
Извор: Правда / Танјуг / РТС / Спутњик / Косово Онлајн
