Закон је Сенату у мају прошле године поднела демократска сенаторка Џин Шахин, председавајућа сенатског Пододбора за Европу која је у писаној изјави за "Глас Америке" појаснила да се ради о слању поруке "о обновљеној посвећености земљама Западног Балкана".
Та посвећеност, између осталог, подразумева пооштравање америчких механизама "да се реши питање малигног утицаја, корупције и других напора којима се покушавају подрити демократске аспирације региона".
"Најважније је то што ће, ако буде потписан, закон кодификовати уредбе о решавању коруптивног и анти-Дејтонског понашања на Западном Балкану", поручила је Шахин.
У измењеном тексту предлога закона, објављеном на сајту Спољнополитичког одбора, између осталог се изражава дубока забринутост због "стања демократије у Србији".
У тексту предлога наводи се да је у извештају ОДИХР-а утврђено да су постојали "неправедни" изборни услови, да је било "бројних процедуралних недостатака, укључујући неконзистентну примену заштитних мера током гласања и бројања гласова и честе примере превеликих гужви и кршења тајности гласања, као и да је било бројних случајева групног гласања".
Истиче се и да је у извештају наведено да се "гласање мора поновити" на неким бирачким местима.
"Организација за европску безбедност и сарадњу такође је навела да су званичници у Србији оптужили углавном мирне демонстранте, опозиционе странке и цивилно друштво да 'покушавају да дестабилизују владу', што је забрињавајућа оптужба која угрожава безбедност важних елемената друштва у Србији", наводи се у законском предлогу.
У законском предлогу се не наводи, као ни у извештају "Гласа Америке", да се због "процедуралних грешака" Србија оптужује за озбиљно кршење демократије, да избори јесу поновљени на неким бирачким местима, као и да су "мирни демонстранти" покушали да насилно упадну у зграду Скупштине града. Такође, подносиоци предлога закона отворено признају да "важним елементима друштва" сматрају демонстранте, опозиционе странке и цивилно друштво, мање-више оне које и финансира америчка влада, док исту бригу не показују баш превише за грађане Србије.
Наравно, ту је и Косово и Метохија, преузимање обавеза и међусобно признање.
У тексту предлога, наводи се да би Србија и "Косово" требало да постигну хитан напредак у примени Анекса Споразума о путу ка нормализацију односа, који је постигнут у фебруару прошле године у Охриду.
"Једном када је постигнут довољан напредак у примени анекса, САД би требало да размотре унапређење иницијатива за јачање билатералних односа са обема земљама", наводи се у предлогу и поручује да би САД требало да наставе да подржавају свеобухватни коначан споразум "Косова" и Србије заснован на међусобном признању.
Иначе, готово иста група сенатора предвођена сенаторком из Њу Хемпшира, предложила је сличан закон и прошлом сазиву Сената, али он није усвојен.
Осим што се сугерише успостављање регионалне иницијативе за трговину и економску конкурентност и покретање иницијативе за борбу против корупције која би америчког државног секретара усмерила да пружи техничку помоћ свим земљама у изради националних стратегија за борбу против корупције, говори се и о утицају Русије и Кине.
Указује се на зависност Западног Балкана од руских извора фосилних горива, што "омета њихове аспирације ка европским интеграцијама", и поручује да је смањење те зависности у националном интересу САД. Додајмо да се и Европа, како тврди, у великој мери ослободила зависности од руских фосилних горива: цену тог ослобађања платила је европска индустрија, а дебело наплатиле САД. Судећи по том примеру, национални интерес који се помиње у предлогу закона, уствари, је економски.
Упозорава се и на све већи утицај Кине на Западном Балкану који би "такође могао да има штетан утицај по стратешку конкуренцију, демократију и економску интеграцију са Европом". Није згорег овде запазити да док европска економска интеграција подразумева да се у замену за приступ ЕУ фондовима тражи од Србије да део своје територије призна као независну државу, "штетни утицај" Кине подразумева да ничега од таквих услова нема. Из чега се да закључити да утицај Кине није штетан по Србију, већ по САД која би да и даље регион задржи под својом шапом са "обновљеном посвећеношћу".
У законском предлогу се позива на блиску координацију са Европском унијом, Уједињеним Краљевством и другим савезницима и партнерима када је реч о санкцијама које се тичу земаља региона.
Наведено је и да је неопходно да Америка повећа напоре да се супротстави руским малигним кампањама ширења утицаја и "другим дестабилизујућим и реметилачким активностима чија је мета Западни Балкан", кроз сарадњу са владиним институцијама, политичким актерима, новинарима, цивилним друштвом и пословним лидерима.
Као и у случају Кине, подршка територијалном интегритету Србије, позивање на поштовање међународних споразума, попут оног Дејтонског или Резолуције 1244, а што чини Русија види се као "дестабилизујућа активност".
Пре свега због тога што ремети планове САД за Западни Балкан, а не зато што подрива стабилност самог региона.
Позива и на подршку убрзаној интеграцији земаља у ЕУ и НАТО, за оне које то желе и испуњавају услове. Тражи се и наставак америчке подршке развоју цивилних друштва, независних медија, политичке стабилности и модерних тржишних економија.
Регион Западног Балкана, према дефиницији америчког Конгреса, чине Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, "Косово", Црна Гора, Северна Македонија и Србија.
Да би законски предлог био усвојен, мора прво да га одобри пуни састав Сената, а затим и Представнички дом пре него што га потпише председник Џозеф Бајден.
Прочитајте ОВДЕ ко је како гласао у Савету Европе поводом чланства “Косова”...
Извор: РТ Балкан
