Пише: Владимир Димитријевић
Молио бих поштованог читаоца да ми не прича о исконској мржњи Запада према нама, и да, ето, ту се ништа није могло.
То, наравно, није тачно. Да смо ми, као Јермени у њиховом случају, учинили своје, другачије би било. Свет би знао много више, ако не и све, што треба да се зна о српском страдалништву.
На питање како је све ово што се сад дешава у Уједињеним нацијама кад је прича о Сребреници у питању постало могуће треба да одговоре кукавички Срби на власти, и то не само сад, него од 1944. наовамо: између осталог, Крцун и Ранковић, Латинка Перовић и Марко Никезић, Стамболићи и браћа Марковићи, затим Слободан Милошевић ( како рече генерал Војске Републике Српске Крајине, Секулић, „Книн је пао у Београду“), па ДОСманлије, које су гониле Милана Булајића, оснивача Музеја жртава геноцида, кохабитационе власти Тадић, Дачић и другари, које су у Скупштини Србије признавале НАТО наратив о Сребреници, као и садашња, Вучићева власт, која је одбила резолуцију Смиље Тишме. Зато се Василије Крестић чудио још 2022. године, када је говорио о односу државе према Србоциду у доба када је у Народној скупштини Србије на дневном реду било постављено питање прихватања „Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватске (1941‒1945) и проглашења 28. априла за Дан геноцида над Србима у 20. веку”:“Тај захтев и предлог групе посланика, на велико и непријатно изненађење јавности, Скупштина није прихватила. Госпођа Смиља Тишма, најстарија посланица Скупштине, у младости заточеница Јасеновачког логора, пуна грозних виђења и сећања из тог пакла на земљи, доживела је френетичне аплаузе после излагања и залагања да Скупштина изгласа поменуту резолуцију. Међутим, већина посланика приликом гласања није се изјаснила за њен предлог, иза којег је стала мања група посланика.“
Опет Василије Крестић, у недавном чланку за „Печат“:“Један број научника различитог тематског профила је током 2022. године био ангажован да средствима Фондације „За српски народ и државу”, коју је основала Напредна странка на иницијативу председника Александра Вучића, организује међународни научни скуп о Јасеновцу. Позиви иностраним учесницима били су већ послати, али увече уочи дана када је скуп требало да започне рад, појавио се на првом каналу телевизије Ефраим Зуроф, израелско-амерички историчар, директор Центра Симон Визентал, у Јерусалиму, и с екрана поручио да скуп о Јасеновцу не треба одржати зато што ће пореметити односе између Србије и Хрватске. Исте вечери јављено ми је да је скуп отказан и он до данас није одржан.“
Велика је срамота ово што се дешава са нама, али она не би била могућа без домаћих бескичмењака, Титових и НАТО чанколиза, који су, у име „братства и јединства“ и „ЕУ интеграција“, били спремни да тргују српским жртвама, како сада чини Вучић, исти онај што се чуди Куртијевом успеху у Савету Европе, а све је договорио са Французима, Немцима и Шиптарима, прво у срцу ЕУ, а затим на Охриду 2023. године.
Дотични сад прича и бајке о „нашој“, „правој“, резолуцији о Јасеновцу, и како ће он свима показати да смо ми велики страдалници, а својевремено је ишао у Сребреницу на поклоњење захтевима Империје, да потврди НАТО наратив, да покаже колико је одан ЕУ путу, који, као ни смрт, нема алтернативу.
Људи, из својих себичних разлога и кукавичлука, могу да пристају на лицемерје властодршца. Али, Бог, Који је Истина и Правда, лицемерје не подноси.
Зато сви ови што кукају и бусају се у своја патриотска прса, окићена црквеним орденом Светог Саве за „лавовску“ борбу на националном пољу, треба да се погледају у огледалу, као и они што су их ордењем китили. И да се не крију иза прста: као, ми који слушамо њихове измислице смо глупи, и не знамо улогу домаћих лицемера у нашој националној пропасти.
Јер, ми нисмо глупи, и памтићемо сваку издају српских жртава, кривих само зато што су били православни хришћани и људи који нису хтели да издају Светосавски и Косовски завет, кућног свеца и крст са три прста.
Који чита, да разуме.
Остале текстове Владимира Димитријевића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
