Пише: Миша Ђурковић
Све то је наравно скандалозно, али из њихове перспективе људи су потпуно у праву. Србију свакога дана све више и формалније колонијом чини управо Вучићев режим, па су онда они научили као и ИФДТ пре коју годину да треба радити директно за Метрополу, односно колонијалног гувернера, који једини може да вас заштити од локалног компрадора. Ајд сад мајсторе, пипни Динка након што је Хил дошао да га заштити. Хилова посета то је као кад вам Аркан негде 1993 да свој календар. У то доба кад ставите календар Странке српског јединства у радњу, потенцијални рекеташи кад уђу, знају да је територија обележена, окрену се и оду. Стога су домаћи предузетници научили да је боље да раде директно са спољним газдом, него да зависе од локалног моћника. Отуд и оних 700 и кусур професора и осталих којима је сасвим у реду да подрже и усташтво и срамоту и иживљавање над Србима. То се плаћа и то те код Великог газде штити од малог.
Наравно далеко већи скандал је довођење нареченог Хила на седницу Брнабићке и опозиције у скупштини. Ради се о потпуно истом механизму, где је Вучић искористио истог тог Хила као свог Аркана против опозиције. Хајде да разјаснимо тај механизам којим је управо АВ понизио Србију и Србе сто пута више од сваког Динка или сличног небитног шрафа. Без икаквог формалног смисла или покрића они су довели Хила да би га искористили као адут против пронемачке опозиције. Хил дошао, одседео и рекао да бојкот није опција. Па ти мајчин сине глуми прозападну опозицију кад главни западни Баја каже да нема бојкота и да ћете да изађете на Вучићеве изборе колико год незадовољни били условима. Постоје наиме гласови који тврде да режим директно плаћа рекет и помињаном америчком пензионеру као што плаћа и неким другим амбасадорима овде. Небојша Човић је прошле године код нас на трибини лепо описао тај механизам и начин на који су 1995. они на сличан начин радили са Холбруком. Елем, док год амерички амбасадори и представници раде у складу са инструкцијама и интересом своје земље, сасвим им је допуштено да рекетирају и експлоатишу локалне поглавице. Тако је Холбрук лично завршио посао око одмрзавања средстава Кошаркашког савеза Југославије заробљених у САД и тај посао је наплатио провизијом у висини десет посто тих средстава које су завршиле у његовом џепу. Стога је сасвим очекивано да пензионисани господин који обезбеђује силна средства Бехтелу и другим америчким компанијама, постепену предају Космета корак по корак, реализацију америчке идеје о отвореном Балкану , преоријентацију Србије ка НАТО-у и једном речју буквално све што треба Американцима од АВ, уз то може да узме и понеку траншу за себе. Понижавајуће присуство на седници у скупштини је истовремено одрађивање америчког интереса очувања кооперативног Вучића на власти, враћање некооперативне опозиције на фабричка подешавања и лично одрађивање хонорара. Дакле довођењем Хила на седницу АВ је урадио исто што и Динко са оном кафом на факултету само са сто пута горим последицама по ову државу и друштво. Сетите, се овај мученик који мора да јури О'Брајена по улици у Давосу да би се сликао, ономад се хвалио да се сусрео да представницима америчке „дубоке државе“!?
У истом ракурсу треба гледати и недавну посету Француској. Као што је ово давање послова Бехтелу део рекета америчкој дубокој држави, предаја Телекомових антена и 5Г Водафону рекет Енглезима, изгледа да је оно скидање гаћа и давање свега Французима заправо рекет европским Ротшилдима. Све тежи останак на власти, као што смо ономад напоменули АВ мора да плаћа све већим рекетима и давањима западним силеџијама, пардон „партнерима“. Ово са распалим Французима је крајње занимљиво и чини се да је ова позадина Ротшилда чија је европска престоница у Паризу једино логично објашњење. И то да некако баш француска полиција има кључ за скај апликацију више је део целог овог пакета, него неки посебан узрок. Наиме, Француска почиње да игра врло бруталну игру која далеко превазилази њен реални значај и могућности у савременом свету. Њен улазак на Кавказ и стављање несрећне Јерменије под своју контролу, истовремено са овако снажним уласком у Србију, са све пакетом рафала и нуклеарне енергије, нема никакве логике, осим тога да неки озбиљни глобални владари раде преко Париза. А судбина несрећне Јерменије је најбољи пример како заврше они који се уздају у Французе.
У исто време читава концепција спољне политике режима је у потпуном распаду. Након свих рекета, потписа, обећања и давања капом и шаком на све стране, резултат је низ потеза који би у свакој нормалној земљи довео до смене на свим нивоима и подношења оставки. У исто време иде резолуција о „геноциду“ у Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација, где је коспонзор чак и држава Македонија након свих уступака који су им дати. Дакле овај режим није способан ни са Македонијом да изађе на крај, а камоли са далеко озбиљнијим глобалним играчима. Доношење резолуције је наравно увод у распакивање Додика које се већ дуго припрема. Е сад, шта о томе АВ стварно мисли, питајте Милета. Обрни, окрени, митинзи и пропаганда служе само за унутрашњу употребу, уместо да дипломатија и тајни фондови раде за интересе државе.
Опет у исто време имате потпуни крах око пријема Косова у Савет Европе. То се такође месецима припрема, а режим не само да ништа озбиљно није урадио да то спречи, већ целу причу користи за унутрашњу пропаганду за локалне изборе. Паметни људи ће подсетити да се он Бриселским и Охридским споразумом и обавезао да ништа не ради и да не спречава улазак Косова у међународне институције. И као што је пре неки дан и рекао у интервјуу, ми смо све испунили из тог споразума, а они нису ништа. И тако већ једанаест година… Но наравно, он зна да је испуњавање једини разлог због кога га Американци одржавају на власти па ће то радити и даље.
Руси су почели полако да негодују, јер виде да овај убрзава окретање ка НАТО-у. Засада то иде преко алтернативних портала, информативних агенција, анонимних извора и телеграм пропаганде. Док год не уводи санкције, трпеће, али ови нимало усамљени гласови указују на повећан страх да би и то могло да се промени у скорашње време. Када је недавно у Руском дому гостовала веома висока делегација из Русије која је дошла због обележавања четврт века од агресије, ниједан једини представник режима није смео да дође. Александар Вулин је представљен као сенатор републике Српске и у свом говору се жалио на то како људи из режима, кандидати за министре морају да ћуте у овом периоду док се бира влада, јер очигледно западни амбасадори утичу на то ко ће да буде министар. Запањујућа тврдња од неког ко је до јуче водио Безбедносно информативну агенцију ове државе…
Све ово што пишем не треба схватити као кукање. Ово је покушај да покажем у колико лошој ситуацији се налазимо и колике су последице чињенице да је Вучић политички све слабији и стога мора странцима све више да даје да би остао на власти. Над Србијом и Српском надвијају се озбиљне олује, делимично због усложњавања међународних околности, али много више због неспособности и корумпираности домаћег руководства. Основни проблем је наравно што немамо опозицију. Односно, оно што је урамљено као некаква опозиција је идеално за Вучићев опстанак на власти. Док не створимо другачију опозицију, са алтернативним медијским простором, финансијама и људима, промена није могућа. Но то у овом тренутку у Србији нема ко да уради и спречавање појаве аутентичних гласова и снага јесте најважнији задатак и самог председника, али и Шолак-Ђилас-Проглас система.
Србима као и много пута у историји остаје да се уздамо у Господа и да свако од нас уради оно што може у свом окружењу.
Остале текстове Мише Ђурковића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
