Као највећи противници формирања Заједнице српских општина, од првог момента по потписивању Бриселског споразума 2013, Аљбин Курти и његови следбеници из Самоопредељења већ 11 година врло вешто и упорно блокирају ову обавезу Приштине, упркос томе што је она одавно потврђена и одлуком косовског парламента.
На снажном супротстављању правима Срба на Косову, али и бруталним угрожавањем безбедности и прогоном српске заједнице, Курти је, у међувремену, изградио велики политички капитал међу Албанцима, и већ неколико година држи све полуге власти, па значајну пажњу политичке јавности у Приштини изазива свако помињање могућности да, под притисцима са Запада, лидер Самоопредељења сада ипак прихвати оснивање ЗСО.
На инсистирање званичног Београда и Срба на Косову, и после огромних тензија на северу покрајине због провокативних потеза Приштине, формирање Заједнице српских општина у последњих годину дана од Куртија траже Брисел и Вашингтон, а врло стидљиво понекад и Берлин. Очигледно уважавајући чињеницу да Бриселски споразум нису писали како би стварно био испуњен у оном делу који штити српске интересе, представници САД, Велике Британије и Немачке врло су обазриви према албанским властима у Приштини, чак и када Куртијева влада отворено одбија да прихвати било какву обавезу.
Тако смо дошли и до скандалозне ситуације да би евентуални Куртијев пристанак да Нацрт статута ЗСО само пошаље на процену Уставном суду у Приштини, без јасног плана о даљим корацима, политички Запад у оскудици бољих оправдања чак сматрао довољним “покрићем” за најављени пријем Косова у Савет Европе.
Курти, међутим, нема намеру да уради било шта по питању ЗСО. А, пре два дана је то поново потврдио износећи нове услове.
"Не можемо причати и расправљати о Заједници без прихватања и поштовања Основног споразума из Брисела из прошле године, са Анексом за имплементацију из Охрида, без укључивања свих 39 споразума, без констатације да је Србија прекршила и крши споразум Тачи-Дачиц́ из 2013. и док је део Бриселског споразума из 2015. оборен у Уставном суду”, лаконски је Курти пре два дана одбацио сваку могућност да се говори о ЗСО.
Курти хоће још један мандат
Аљбин Курти је, по свему судећи, потпуно свестан последица које би по његов политички рејтинг настале евентуалним пристанком на ЗСО. То знају и његови политички противници, који тему Заједнице српских општина скоро свакодневно потежу као главни аргумент у нападима на Самоопредељење, тврдећи да је лидер ове партије одступио од својих некадашњих ставова пристајући да формира ЗСО
Некадашњи главни преговарач Приштине у дијалогу Едита Тахири јуче се опет огласила тврдњом да је због политике премијера Куртија Косово страна која је на губитку, указујући да током његовог мандата није дошло до међусобног признања са Србијом, а “српска заједница је добила већу аутономију кроз Заједницу српских општина коју је он прихватио”.
Тахири каже и да Курти крши устав када у Бриселу говори о унутрашњим питањима, као што је одлука ЦБК о укидању динара.
"Курти је када је започео дијалог имао америчку подршку да тај процес резултира обостраним признањем што је изражено у писму председника Бајдена. Не само да није дошло до међусобног признања, него је прихватио и Заједницу против које је био и што га је довело на власт. Захваљујуц́и противљењу Заједници добио је 50 одсто гласова. Онда је то прихватио као да се ништа није догодило", указала је Тахири.
Познаваоци прилика у Приштини сматрају да Аљбин Курти нема намеру да било шта суштински мења у својој политици, и да ће упркос најавама из опозиције инсистирати на томе да његова влада обави цео мандат, до почетка следеће године када на ред стижу редовни избори. А, има и план како да остане на власти и после избора.
Искусни политички аналитичар из Јужне Митровице Неџмедин Спахиу за Контекст је сликовито потврдио, да присталице и гласачи Аљбина Куртија апсолутно верују да он неће омогућити формирање ЗСО.
“Гласачи би Куртију опростили ЗСО, само уколико Србија испуни свој део обавеза, ако отвори сталну дипломатско мисију у Приштини и омогући Косову да отвори своју сталну дипломатску мисију у Београду”, каже Спахиу, алудирајући очигледно на признање Косова од стране Београда као једини услов за Заједницу српских општина.
Што се тиче постизборних коалиција и наставка Куртијеве владавине, Спахиу сматра да је на помолу савез Самоопредељења и Алијансе за будућност Косова, што би значило и повратак политичког утицаја Рамуша Харадинаја.
“Рамуш Харадинај ће након избора бити коалициони партнер Куртију”, кратко је закључио Спахиу.
У међувремену, председник АБК Рамуш Харадинај често коментарише Куртијеве потезе, посебно могућност да Курти пристане на ЗСО у замену за чланство у Савету Европе.
Харадинај обазриво критикује Куртија, и каже да су са Заједницом српских општина претходне косовске владе одуговлачиле да би добиле билатерално признање Србије или чланство у НАТО.
"Све што смо имали као Косово, предајемо сада Савету Европе. Не кажем да је прелазак у наредни круг ка чланству лоша ствар. Био сам срец́ан, борили смо се за гласове, био сам све време активан. Када су послали писмо Савету Европе, Курти, Османи и Коњуфца гурнули су Косово у предузимање акција за спровођење Заједнице. Заједница није реализована дуги низ година, јер је то била главна карта за добијање билатералног признања Србије. Ако не тога, онда нечег другог великог, а то је чланство у НАТО“, објашњава Харадинај.
Улога Рамуша Харадинаја
Аналитичар из Приштине Бљерим Бурјани каже за Контекст да су гласачи Самоопредељења снажно против Заједнице српских општина.
“Може се рећи да су гласачи Самоопредељења задовољни због тога што ЗСО није формирана. Курти је обећао народу и гласачима Самоопредељења да неће бити притивуставне Заједнице која ургожава ред, поредак и Устав Косова. Бирачко тело Самоопредељења не би опростило формирање ЗСО, обећање је обећање, то Курти зна врло добро. Формирање ЗСО значило би да Самоопредељење изгуби поверење својих гласача”, упозорава Бурјани.
Додаје да Курти може да формира ЗСО само ако у вези са тим питањем буде могућ консензус са опозицијом.
“Само би тако пронашао неко разумно објашњење за своје гласаче. Не мислим да ће Курти успоставити ЗСО у овом мандату, можда у следећем, трећем мандату. Након нових избора можда промени мишљење до неке мере да формира неку врсту ЗСО. У овом тренутку гласачи Самоопредељења не би опростили ЗСО, то би значило издају. Ионако више не постоји поверење која је владајућа странка добила на прошлим изборима. Курти више нема већину гласача и не ужива оно поверење које је имао, а разлози за то су многи. Нема повећања плата, нема веће заспослености, нема реформи у оброзовању, као ни у здравству и у пензијском систему”, указује Бурјани.
Бурјани оставља могућност да се Рамуш Харадинај врати оснажен на политичку сцену Косова после следећих избора, и то у коалицији са Куртијевим Самоопредељењем.
“Тренутно Харадинај нема значајну улогу на политичкој сцени Косова, и нема политичку моћ да нешто мења. Његова политичка улога може да се увећа само ако настане коалиција АБК и Самоопредељења, и ако однесе победу на изборима 2025. године. Харадинај са АБК на политичкој сцени нема никаквог значаја, а биће га само у случају да Самоопредељење на изборима не добије већину за формирање владе, па мора да направи коалицију са АБК. Шансе да буде ванредних избора мале су у овој ситуацију, јер Курти купује политичко време са динаром, и може опет да смисли нешто што ће бити тема у Бриселу. Курти не жели да његова влада буде оборена с власти пре краја мандата, јер би на тај начин признао да нема капацитет да држи власт. Он хоће да заврши овај мандат до краја”, напомиње Бурјани.
Прочитајте ОВДЕ шта Несторовић каже о предстојећим изборима
Извор: Косово Онлајн
