Пише: Протојереј Олег Стењајев
Једном сам био позван да причестим једну верујућу болесну жену. Дошао сам и видео да је баш у позним годинама – вероватно је имала преко деведесет година. После исповести и причешћа поставио сам јој питање које увек постављам људима у сличној ситуацији, при чему већ унапред могу да претпоставим какав ће бити одговор. Упитао сам ову стару-прастару жену:
– Реците ми, у каквим сте односима били с родитељима? Да ли сте се слагали с њима?
И лице ове жене је још више заблистало, очи су јој засјале, па каже:
– И дан-данас толико волим своје тату и маму! И толико ми недостају!
И заплака се од среће.
Управо то је тајна дугог живота. Дуго живе само они људи који поштују родитеље. Заповест: поштуј оца свог и мајку своју да би се продужили твоји дани на земљи (в. 2 Мојс. 20, 12) је једина заповест са заветом, односно с извесним обећањем.
Заповест о поштовању родитеља има шири смисао. Она нас не учи само да поштујемо родитеље по телу, већ и кумове, као и духовне оце, пастире и архипастире, ни то не смемо заборављати.
Човек може да живи нерадно и да крши заповести, али ако буде испуњавао само ову заповест о поштовању родитеља, дуго ће живети. Зато што су Божја обећања непромењива. Да, он ће после смрти доспети у пакао у вечно ће се мучити тамо, али ће због испуњавања ове заповести дуго живети на земљи. Сваки грех је суицидалан, али је грех непоштовања родитеља смртно опасан по човека, он у дословном смислу скраћује дане његовог живота.
Ево, код нас на Кавказу људи дуго живе, а тамо управо влада култ родитеља, култ старијих људи. Људи су тамо углавном муслимани, али је обећање Божје истинито. Можеш бити и потпуно неверујући, али ако поштујеш оца и мајку, дуго ћеш живети.
Један мој познаник – навијач клуба „Спартак“ – ишао је својевремено да гледа утакмицу против „Терека“ у град Грозни. Односи су тада били напети и на стадиону су да би избегли конфликте за руске навијаче одвојили један део са засебним улазом. Чеченски навијачи су на трибине улазили на друге улазе.
Одједном је у руски сектор однекуд ушао мали Чеченац, дечачић од 8-9 година, на њему су били окачени беџеви и шалови. Искочио је однекуд испод ногу и сео на клупу. Руски навијачи су се зачудили, окружили су га и питају:
– А зар нас се не бојиш?
И ово дете је рекло:
– Ја се у овом животу не бојим никога осим Алаха и свог оца!
И Руси, Московљани су били потресени.
Поштовање отаца, дедова и прадедова је оно на чему треба васпитавати омладину. А код нас је култ младих, сви лете око њих – зашто би старији људи требало да лете око њих! Кога гајимо? Гајимо хедонисте, окореле подлаце који ће сами због овог погрешног васпитања имати велике проблеме у животу, зато што је конфликт с родитељима – конфликт с Богом.
Прочитајте ОВДЕ ауторски чланак Цвијетина Миливојевића на тему геноцида
Извор: Православие.Ру
