Писмо са овим захтевом упутили су данас председници Народне Скупштине Републике Србије, Ани Брнабић, дан након што је ова Скупштина усвојила поменуту измену закона.
„Госпођо председнице, након доношења Закона о изменама и допунама Закона о локалним самоуправама Републике Србије којим се омогућава расписивање избора у свим локалним самоуправама у Републици Србији, одлучили смо да Вам упутимо писмо и предложимо да овом приликом распишете изборе и у локалним самоуправама на Косову и Метохији“.
Поручили су јој у писму, да је ово њена уставна обавеза којом се потврђује територијални интегритет и суверенитет и целовитост Републике Србије.
Упориште за евентуалну одлуку о расписивању избора и у локалним самоуправама на Косову, поручили су јој, има у ономе што су она, као и српски председник Александар Вучић, у последње време понављали и констатовали више пута:
„Да косовске привремене институције не спроводе своје обавезе из Бриселског споразума“, којим је, додају из СНВ-а, руководство Србије својевремено противуставно прекинуло организовања избора на Косову и тако „одустали од суверенитета у овом делу своје територије“.
Ценећи њене изјаве, и изјаве и залагања председника Републике за опстанак Косова као дела Републике Србије, из СНВ-а, СНФ-а и Отаџбине очекују да овај њихов предлог прихвате.
„Очекујемо да ћете у складу са Уставом Републике Србије тамо расписати изборе“, навели су.
У обзир су узели и, како су истакли, чињеницу да је Ана Брнабић по уставу Републике Србије дужна да води рачуна о спровођењу Устава.
„Сматраћемо Вас најодговорнијом због препуштања државних ингеренција на делу територије Републике Србије тзв. Републици Косово, којом би најдиректније учествовали у коначном конституисању тзв. независне Републике Косово“, поручили су.
У истом писму, они од ње захтевају и да прими делегацију Српског националног већа КиМ, Српског националног Форума и Народног покрета Срба са КиМ „Отаџбина“, како би јој и у директном разговору образложили њихове захтеве.
Посланици Народне скупштине Србије јуче су усвојили Закон о изменама и допунама Закона о локалним изборима којима се померају рокови за њихово расписивање локалних избора. Практично, њиме је предвиђено да се рок за најраније расписивање локалних избора помери са садашњих 120 на 150 дана пре истека мандата одборника, као и да од дана расписивања избора до дана гласања не може проћи мање од 30 ни више од 60 дана.
Скупштина је ову допуну закона донела на захтев опозиције, након што су за 2. јун расписани локални избори у Београду.
За оне општине које нису учествовале на изборима 17. децембра, они би требало да се одрже у јулу или августу.
Како је закон допуњен, сада би у укупно 52 општине, односно 16 градова – избори требало да се одрже раније.
Градови у којима би требало да се сада избори одрже су: Београд, Ниш, Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Кикинда, Вршац, Панчево, Сомбор, Нови Сад, Сремска Митровица, Ваљево, Пожаревац, Јагодина, Ужице и Чачак.
Од када се српски локални избори не одржавају у локалним самоуправама на КиМ
Скупштине општина на КиМ, у оквиру система Републике Србије, распуштене су 2013. године одлуком Владе Србије, и то након што су само годину дана пре – после тадашњих локалних избора одржаних 6. маја, оне и формиране.
По њиховом распуштању, опет одлуком Владе Србије, формирани су Привремени органи.
Одлука о распуштању општина на Северу Косова донета је пред одржавање локалних избора у оквиру система „Републике Косово“, који су тада де факто одржани по први пут у том делу Косова.
Иако је према Закону о локалној самоуправи Србије председник Скупштине морао у року од два месеца од дана распуштања ових општина да распише изборе за одборнике, како би се конституисала нова јединица локалне самоуправе, то се није догодило.
Улогу локалних самоуправа у систему Републике Србије, тако су на терену преузели Привремени органи, којих би требало да има 29, од којих је неколико њих на Северу, све до новембра претпрошле године, односно маја прошле – функционисала истовремено уз општине у косовском систему.
Како се избори нису одржавали, нису (били) ретки случајеви где је председник Привременог органа, на пример, истовремено и одборник, или заменик градоначелника у општини по косовском систему.
Уставни суд Србије је одлуку о распуштању СО Подујево, Ђаковица, Сува Река, Дечани, Призрен, Урошевац и Клина („Службени гласник РС”, број 42/10) и формирању Привремених органа 3. априла 2014, прогласио неуставном и незаконитом.
Пред крај 2019. године, Влада Србије је такође донела низ кадровских решења којима је функционере Српске листе, али и нестраначке личности, тада именовала на једну или више позиција у српском систему. Већина именованих из Српске листе већ је обављала функције и у косовском систему.
2020. године тадашња председница скупштине, Маја Гојковић, свечано је потписала одлуку Народне скупштине о расписивању локалних избора у већини општина у Србији.
Међутим, ни тадашња председница скупштине није спомињала општине и градове на КиМ где од 2013. године парламентарне и председничке изборе Републике Србије организује ОЕБС, тачније, организује – „прикупљање гласова“, док се локални уопште и не одржавају.
Иначе, у новембру месецу 2022. године већина Срба са Севера напустило је косовске институције, укључујући и локалне самоуправе. Сада њима руководе Албанци, који су маја прошле године насилно и заузели општине, односно просторије које су годинама уназад користиле општине из два система – косовског и управо Привремене органе. На северу је сада активан само ПО Косовска Митровица.
Осим тога, укупно је седам Привремених органа у општинама јужно од Ибра пред крај прошле године затворено, јер су за косовске власти те институције на Косову нелегалне.
Прочитајте ОВДЕ о политичко-дипломатском сукобу Србије и Словеније
Извор: КосСев.Инфо
