28-04-2024 19:57 Издвојено Србија Политика

Иницијатива Русије за одржавањем ванредне седнице Савета безбедности Уједињених нација о БиХ поднета је у прилог успостављања мира и стабилности, и против претварања БиХ у ново жариште нестабилности и потенцијалних сукоба, каже за Спутњик бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић.

Русија захтева одржавање ванредне седнице Савета безбедности Уједињених нација о БиХ која ће највероватније бити одржана 30. априла, изјавио је министар спољних послова Србије Ивица Дачић.
Дачић је рекао да је Русија тражила заказивање хитне седнице Савета безбедности о БиХ и додао да се у мају очекује и редовна седница Савета безбедности о БиХ.

„Тачка кључања“: Свођење Босне на – Сребреницу

Јовановић подсећа да се Русија као гарант Дејтонског споразума једно време била повукла из БиХ због својих унутрашњих проблема, али се поново укључила у решавање „босанског питања“ кад су ствари стигле до тачке кључања.
Растурање Дејтонског споразума директним поступцима тзв. гувернера (високих представника за БиХ) додатно се заоштрава тако што се питање БиХ из Савета безбедности покушава пренети у Генералну скупштину, где му није место. Питање мира и безбедности у БиХ и даље је отворено и у несумњивој је надлежности Савета безбедности, додаје Јовановић.

„Тако да је веома логичан и чак неопходан корак једне сталне чланице Савета безбедности да се постави питање БиХ, која се на неки начин своди само на случај Сребренице. А то угрожава и односе унутар БиХ и представља ударац Дејтонском споразуму онаквом какав јесте. Дејтон је представљао успостављање мира, окончање братоубилачког рата и стварање услова за једну коегзистенцију и могући заједнички живот три народа у БиХ, у оквиру устава ког је уредио Дејтонски споразум.“

Русија обесмишљава диверзију Запада у Босни

А то је злоупотребљено тако што се политичка врхушка једног од народа, бошњачког залаже не за поштовање Дејтонског споразума, већ за његово преиначење чији је циљ централизација БиХ. У тој централизованој БиХ Бошњаци би као већински народ могли да владају над друга два конститутивна народа – Србима и Хрватима, сматра Јовановић.

„То је супротно и духу и слову Дејтонског споразума и што је најружније, реалности на терену. Друга два народа неће дозволити да над њима влада трећи народ, или било ко са стране. Тако да је то по мени једна политички логична, чак бих рекао и неопходна и још увек благовремена иницијатива да се једном дубинском расправом у Савету безбедности обесмисли покушај те диверзије да се проблем БиХ сведе само на случај Сребренице. Као да није било других масовних злочина на све три ратне стране током рата у БиХ.“

Намера свођења проблема БиХ на случај Сребренице је да се српски народ трајно етикетира као геноцидан и да се на тај начин Република Српска лиши свих права која је добила Дејтонским споразумом, додаје Јовановић.

Демаскирање проблематичне геополитике

Иако је Словенија у Савету безбедности оспоравала захтев Русије, а Малта тражила затворену седницу, Јовановић сматра да ће се седница Савета безбедности одржати. Русији као сталној чланици Савета безбедности тешко је одбити иницијативу, али је сигурно и да ће бити покушаја да се процедуралним путем избегне расправа, додаје Јовановић.

Да би се избегла расправа у Савету безбедности, потребно је да три сталне чланице Савета безбедности – САД, Велика Британија и Француска за које је извесно да ће бити против руске иницијативе, наведу још девет несталних чланица да јој се супротставе.

„Тешко да је то могуће јер нису све несталне чланице једнаког става. Са друге стране, то би било сувише рискантно јер би демаскирало оне силе у Савету безбедности и ван њега које су се дебело ангажовале да се питање БиХ пребаци са Савета безбедности на Генералну скупштину, из очигледних, веома проблематичних геополитичких и пропагандних разлога“, закључио је Јовановић.