– Било је елемената да дођемо као држава до нових доказа који би били саставни део захтева за ревизију пресуде. Знам сигурно да је шеф једне веома важне невладине организације овде у Сарајеву преко Новака Килибарде обезбедио састанак са тадашњим црногорским председником Филипом Вујановићем. Разговарано је о захтеву за ревизију пресуде и Вујановић је рекао „нека ме назове Бакир Изетбеговић. У интересу Црне Горе је да се не стиди када погледа Бошњацима у очи за све оно што се догађало Бошњацима од стране Савезне Републике Југославије у којој је партиципирала и Црна Гора“. Казао је да су они изгладили односе са Момиром Булатовићем и да је Булатовић донео све записнике са Савета за националну сигурност Србије. Исте оне записнике које је Карла Дел Понте зацрнила, када их је добила од тадашњег министра спољних послова Горана Свилановића. Процена је била да је то био у том тренутку нови доказ, што би било јако важно да Међународни суд правде уђе у меритум захтева за ревизију. Контакт особа председника ове невладне организације, је био тадашњи генерални секретар СДА Амир Зукић. Он је одмах након састанка назвао Бакира Изетбеговића и то му саопштио, и казао му да он треба да назове Филипа Вујановића који је спреман да помогне да БиХ изађе са образом и са новим доказом у овом захтеву за ревизију пресуде. Зукић ми је казао да је пар пута то тражио. На питање да ли је Изетбеговић назвао Вујановића, он ми је врло љутито рекао да то није његов посао и да се не треба више он бавити тиме, испричао је Ахметовић.
Након тога, пише „Ослобођење“, Амир Зукић је завршио у притвору, а захтјв за ревизију пресуде је пропао.
Ахметовић је казао и да би због свега што је испричао, могао имати проблема, како он тако и његова породица, рекавши да су теже ствари преживели они који данас леже у Поточарима.
Извор: ИН4С
