У случају Русије, бивше совјетске републике у централној Азији играју кључну улогу у избегавању санкција, тако што набављају производе са Запада којим потом снабдевају Русију.
Дојче веле наводи да је ово прекогранично кретање робе скоро немогуће контролисати, па се тако дешава да је у Јерменији продаја немачких аутомобила и ауто-делова порасла скоро десетоструко.
Русија је 22. фебруара ове године, када јој је уведен тринаести пакет санкција Европске уније, постала земља са највише санкција на свету, али упркос томе подигла прогнозу привредног раста у овој години са 2,3 на 2,8 одсто, док процена Међународног монетарног фонда (ММФ) иде до 3,2, наводи ДW.
МФФ наводи да руску економију покрећу државни издаци везани за рат у Украјини и високи приходи од извоза нафте, која је под тешким санкцијама западних држава.
Када је реч о Ирану, чија продаја нафте је такође под санкцијама, Дојче веле пише да је скоро несметано продаје Кини.
- Ако верујете кинеској влади, земља не увози нафту из Ирана. Нула. Ниједан барел. Уместо тога, увози много малезијске сирове нафте. Толико да, према званичним подацима кинеске царине, земља купује више него дупло више малезијске нафте него што Малезија заправо производи - рекао је стручњак за нафту Хавијер Блас.
Иран као своју претоварну локацију за избегавање санкција дуги низ година користи Уједињене Арапске Емирате, где иранска нафта постаје малезијска.
Стручњаци за санкције оцењују да је сврха санкција, поред оне неуспеле – да промене понашање погођене државе, заправо да се њима искаже политички став.
- Живимо у доба санкција. Када никакве санкције не би биле уведене, то би било скоро као неизговорена подршка. Или као да уопште није било одговора на овај напад који крши међународно право - објашњава стручњак за санкције из Немачког института за глобалне и регионалне студије Кристијан фон Зест.
"Ћуте пред призорима ужаса"! Канцеларија за КиМ: За епидемију насиља над Србима одговоран Куртијев режим
Извор: Информер.рс
