- Али у близини је још једна веома атрактивна мета: Западни Балкан. Турбулентни део територије на југоистоку Европе обухвата четири чланице Северноатлантског савеза: Хрватску, Албанију, Црну Гору и Северну Македонију. Али Кремљ је заинтересован за друге: Србију, ‘тзв. Косово’ и етнички подељен народ Босне и Херцеговине. Како би Путин могао да покуша да прошири руски утицај и поткопа Северноатлантски савез и ангажман Европске уније у овом важном делу Европе? - пита се Ставридис.
Као неко ко „добро познаје овај терен из својих дана у НАТО-у и као амерички војни командант у Европи“, Ставридис наводи да ће Путин искористити „крвави распад“ Југославије и „недовршену историју“ региона како би вратио НАТО на „немирни Балкан“, и тако одвукао њихову пажњу са подршке Украјини.
- На тзв. Косову, некадашњем региону Србије, који ни Срби ни Руси не признају као независну државу, још увек има неколико хиљада НАТО мировњака. Прошле године, српска војска је прешла у стање високе приправности након што су српски демонстранти на тзв. Косову повредили скоро 100 војника НАТО-а; ово је приморало Алијансу да пошаље неколико стотина додатних мировних снага. Путин јасно охрабрује Србију да изврши притисак на владу тзв. Косова коју подржава НАТО - објашњава Ставридис.
Према његовим речима, руски лидер такође ради на „дестабилизацији климаве владе Босне и Херцеговине, која је подељена на трочлано председништво са по једним представником сваке од три главне етно-религијске изборне јединице“.
Најискуснији политички актер је председник Републике Српске Милорад Додик, који је блиско повезан са Москвом. Ставридис наводи да му је Додик „још пре деценију говорио о потреби отцепљења Републике Српске, чиме би се земља ефективно уништила“.
- Њен главни део би се онда ујединио са самом Србијом, стварајући велику српску државу, што би Путин са задовољством подржао - наводи бивши врховни командант НАТО.
Како то спречити, пита се Ставридис. Тако што би се повећао број НАТО војника на тзв. „Косову“ и што би се земље НАТО-а на Балкану и у близини (нпр. Грчка и Италија) фокусирале на тај регион, док би источноевропске и нордијске чланице предњачиле у напорима у Украјини.
Велике земље на западу – Француска, Немачка, Велика Британија и САД – имају довољно ресурса да буду укључене у оба.
Коначно, постоје економски подстицаји који могу да се супротставе руском ангажовању, наводи он.
Србија „очајнички жели чланство у ЕУ“, као и Босна и Херцеговина. Њихови лидери желе да буду у могућности да се ангажују са Западом и избегну санкције. Српски амбасадор у САД недавно је написао писмо у којем тврди да Србија жели само мир.
- Срби могу да покажу да су искрени одбацујући Путинове манипулације и дозвољавајући Западу да остане фокусиран на свој највећи изазов: руски неморални рат у Украјини - закључује Ставридис.
Помоћник Рамзана Кадирова: Украјински заробљеници траже руско држављанство (ВИДЕО)
Извор: Информер.рс
