Пекинг покушава да унапреди односе са Београдом, јер у Србији Кина може да улаже у производе које ће потом продавати у Европи, без ометања ЕУ и НАТО-а, пренео је РТ интернешенел поводом посете председника Си Ђинпинга Београду.
Такође, како се тврди у коментару политичког аналитичара Тимура Фоменка, Пекинг се нада да ће се Србија једног дана придружити БРИКС-у.
За сада, Кина је купила луку Пиреј у Грчкој, одакле креће коридор који повезује Мађарску преко Србије. Мађарска је у Европи остала прави шампион по кинеским инвестицијама, које већ прелазе десетак милијарди долара.
Кина инвестира на десетине и стотине милијарди долара у различите развојне и инфраструктурне пројекте у махом сиромашним и неразвијеним земљама, које се налазе на правцима саобраћајних коридора широм Евроазије. Процењује се да је Кина до сада у иницијативу "Појас у пут" већ уложила преко билион долара.
Запад је неколико пута покушавао да парира кинеској иницијативи "Појас и пут", али барем за сада у томе није имао успеха.
Заправо, како примећује новинар Бранко Жујовић, Запад никад није ангажовао толико финансијских и медијских ресурса да омаловажи пројекте кинеског "Појаса и пута": "Западни медији су пуни полуистинитих интерпретација, или чак потпуних лажи о пројектима дуж Путева свиле."
Ослобађање читаве Евроазије од "иностраних утицаја"
Кинеска иницијатива наставља да се даље шири, укључујући у своје пројекте све већи и већи број земаља. Овај пројекат први пут је представио кинески председник Си Ђинпинг у Казахстану, у септембру 2013. године.
Пројекат је почео да се реализује најпре у сарадњи са Русијом и Казахстаном, да би у међувремену прерастао у интерконтинентални транспортни систем, са свом пратећом инфраструктуром.
О значају кинеског пројекта за читав евроазијски континент најбоље сведочи изјава руског председника Владимира Путина: "Многе земље на евроазијском тлу би се, захваљујући овом пројекту, ослободиле од иностраног утицаја, остварујући трговинску сарадњу целе евроазијске регије унутар њених географских граница."
Иницијатива "Појас и пут" данас прераста у глобални пројекат заиста импресивних размера, који је заснован на инфраструктурној повезаности копнених, поморских и ваздушних путева, укључујући трговинске, финансијске, технолошке и виртуелне везе, као и повезивање кроз културу, науку и образовање.
У овом тренутку, немогуће је сагледати све последице које ће његова реализација имати по геополитичку мапу Евроазије и света.
Пројекат се, упркос сталним опструкцијама које долазе са Запада, реализује постепено и упорно, са стрпљењем својственим овој далекоисточној земљи. У ствари, према познатом руском синологу Владимиру Маљавину, овде је реч о стварању "новог глобалног лика Евроазије" и одлучном догађају за столеће које ће почивати на мултиполарности.
Како је написао коментатор Михаил Дељагин, "Појас и пут" је "концепција најдубљег преобликовања целе Евроазије кинеским капиталом и донекле кинеским рукама."
Евроазијски економски савез је централни део "Појаса и пута", не само из географских разлога. Међутим, неки његови кракови се протежу и на друге континенте, на Африку, па чак и Латинску Америку. Када се 2019. године, у оквиру кинеског свемирског програма, лунарна сонда "Чанг 4" спустила на Месец, бразилски аналитичар Пепе Ескобар је приметио да би се то могло тумачити и као "најекстремније проширење кинеске иницијативе".
Читав кинески мегапројекат представља кључни део "кинеске стратегије глобализације", која за разлику од оне коју спроводи Запад, не почива на наметању сопствених "идеја и вредности."
Амерички и европски "путеви свиле" против кинеског "Појаса и пута"
Западна дипломатија полази од одређених уговорних обавеза, иза чега се крије намера Запада да "остатку света" наметне своје моделе организације друштва. Кина одбија да то чини, следећи сопствени, јасно дефинисан концепт међународних односа, у коме свака земља склапа уговоре о сарадњи од којих ће сви учесници имати користи.
Алтернативу кинеском паневроазијском концепту требало је да представља амерички пројекат "Новог пута свиле", чију је стратегију први пут јавно изложила државна секретарка САД Хилари Клинтон 20. јула 2015. у Ченају.
Пројекат је подразумевао стварање макрорегиона, чије би средиште представљао Авганистан, а који би повезао земље Централне и Јужне Азије са Индијом и Пакистаном. За разлику од древног "Пута свиле", који је повезивао читаву Кину са светом, овај је требало да изолује Пекинг. Међутим, ни овај пројекат никад није заживео.
Године 2021. председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је европски план за "пут свиле", који је назван "Глобалном капијом". План је замишљен тако да покаже да "Европа неће стајати по страни док се цео свет мења", а укључивао је улагање у инфраструктуру сиромашних земаља од око 300 милијарди евра до 2027. године. Али, од тада га Фон дер Лаједнова више није помињала.
Амерички планови предвиђали су и претварање Блиског истока у територију за западне енергетске системе и гасоводе, које би обезбеђивала Шеста флота, у складу са интересима Запада.
У међувремену, сучељавање САД и Кине се проширило и на Европу, која још није у стању да се јасно одреди према "кинеској стратегији глобализације." За сада, ЕУ покорно следи интересе Вашингтона.
Како закључује руски политиколог Дмитриј Мињин: "У америчком стратешком размишљању Кина 21. века све више постаје оно што је за САД у 20. веку био Совјетски Савез, а то значи: главни супарник у области светске политике."
Што се тиче Србије, недавно је Бранко Жујовић приметио да је највећа кинеска инвестиција на Балкану изградња нове пруге од Београда до Суботице, а највећа америчка инвестиција је изградња војне базе "Бондстил".
ИЗ НАТО УПУЋЕНА БРУТАЛНА ПРЕТЊА! Поменута кључна тачка и злокобна реч - "неутралисати"!
Извор: Рт.рс
