Пише: Петр Давыдов
Како у Русији инвалиди раде на космичким програмима и притом се баве спортом!?
Занимљива је ова ствар, истина је да су речи непознате: “киберспорт“, „фиџитал“. Да бих разумео ове ,стране, речи помогли су ми спортисти-инвалиди из разних земаља. Њих више стотина се окупило: недавно су организовали међународни турнир у фиџиталу-беспилотни летећи апарати за децу и омладину са ограниченим способностима. Турнир је организован од стране АНО (Аутономне непрофитне организације) „Јединствени свет“ у северној Вологди, и укључио је у свој програм дисциплине као што су: фиџитал-беспилотни летећи апарати, дрон-фудбал, битка дронова, сајбер плесови, интерактивни фудбал и кошарка, и, такође, такмичење у сајбер безбедности. У Русији је, иначе, ова врста спорта, позната као фиџитал, апсолутно, нови вид спорта који је недавно постао и олимпијска дисциплина, и у њему су комбиноване традиционалне дисциплине у виртуелним такмичењима. Сама реч долази из енглеског језика „«physical» и «digital», што се преводи као „физички“ и „дигитални“. Ја се ових речи бојим, нарочито се бојим речи «digital», и видео сам како омладина свим силама „сече“ ,праћена великом радошћу, са различитим паметним и пожељно мирним технологијама у ширењу. У таквим нејасним дисциплинама, спортисти се такмиче једни против других, у тимовима или један на један, најпре на рачунару или на додатку, а затим на физичком терену, стази или рингу. На пример, фиџитал фудбалери играју утакмицу у EA Sports FC, а затим прелазе на мини фудбалски терен и у формату „5 на 5“ настављају да играју. У хокеју и кошарци су, такође, правила слична, разлика је само у броју играча у тиму и детаљима физичке фазе. Док, у мешовитим борилачким вештинама, уместо реалистичног ММА симулатора, учесници се такмиче у борбеној игри Mortal Kombat —вероватно зато што је популарнија међу киберспортистима. Фиџиталне игре се одржавају у виду штафете: оба „члана посаде“ наизменично возе дистанцу у симулатору и на картинг стази. У екстремним спортовима као што је скејтборд и бициклистишки крос, спортисти изводе трикове на рампи, а затим их понављају у видео трци.
„Ово је моја глава и служи ми да једем са њом“ – ова смешна фраза, настала као анегдота о фудбалерима и боксерима, изгледа, престаје да буде важећа: у случајевима нових, виших видова спорта, процес критичког размишљања је изузетно важан (неким политичарима би то било корисно да то уведу у своје мале главе). Нове технологије, како показује сурова реалност, су веома тражене у индустрији, па и у целој привреди. Управо зато је посвећена велика пажња киборспорту, а нарочито његовим технологијама, на будућим међународним „Играма будућности 2024“ у Казању. Грубо казано, реч није толико о „забави“ и „тенковима“, колико је о сазнањима која врло брзо треба да буду примењена у свемирској индустрији. Имајући у виду узбуђење , затим, радну способност и ефикасност, као и завидну висину интелектуалног нивоа учесника ових такмичења, може се рећи, без икакве сумње, да иновације нису и неће зарђати.
Поред тога, брзо се решава питање запослења за инвалиде. Мој добар пријатељ, који је живео у дому за инвалиде, тридесетогодишњи момак, на самом почетку појаве свих ових „цифара“, радио је на развијању веб-сајтова и компјутерских програма, и њему су се обраћали стручњаци из врло озбиљних компанија. Нису се њему обраћали, наравно, да би рекли „хвала“. Лако је разбијао хакере. Јако сам волео да долазим код њега, био је гостољубив момак, био ми је као род рођени. Уверен сам да су данашње генерације оваквих стручњака, са њиховим способностима, врло тражени. И, опет, да поновим, не само да раде за „хвала“. Односно, као прво, момци виде да су потребни и да су њихове способности, заиста, тражене и то у најважнијим областима људске активности, укључујући свемирску индустрију. Као друго, плаћени су за свој рад, а плаћени су јако добро. Као треће, у принципу, нема говора о некој ограничености за рад, и поставља се велико питање-ко је од нас радно способнији. У мом тексту је дат одговор.
Мислим да би било добро да се успоставе међународни контакти који би подразумевали баш такве односе и комуникацију: „Видите шта ми можемо да урадимо!“ Да ли желите овако?“ „Наравно, желимо, прихватамо!“ „Да, биће нам драго“. Та комуникација би помогла милионима људи у проналажењу пристојног посла, а помогла би и онима који би користили плодове њиховог рада. Њихов посао је достојан и добар иако је покривен том страшном речју „фиџитал“. Можда ће ускоро наћи неку лепшу реч.
Да, ако неко из Србије хоће да узме учешће, мислим да би било прелепо.
Превод: Драган Николић
Прочитајте ОВДЕ нови ауторски чланак Џевада Галијашевића
Извор: Правда.рс
