Овако идеју да би Србија могла да буде посредник у руско-украјинском сукобу коментарише некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.

О Србији као посреднику у преговорима између Русије и Украјине, који би практично представљали и разговоре о светском миру, јер је на кијевској страни и НАТО, говори се више од десет година.

Један од првих који је још 2014. године у јавност пласирао идеју о Србији као посреднику у руско-украјинском конфликту био је италијански дипломата Ламберто Занијер, некадашњи генерални секретар ОЕБС (пре тог ангажмана био је шеф УНМИК-а).

„Србија је у доброј позицији да одигра улогу поштеног посредника у овим тешким условима раздора између Истока и Запада“, рекао је Занијер тада, када је Србија требало да преузме председавање ОЕБС-ом.

Сличан став изнео је и бивши чешки председник Милош Земан пре годину дана – он је Србију уврстио међу неколико држава које би могле да буду посредници, поред Мађарске, Кине, Турске, Израела и Аустрије.

Зашто је Србија идеално место за преговоре

Јовановић се слаже да је Србија једна од земаља која би могла да буде домаћин мировних преговора и то, како каже, боље него Турска (која је била домаћин руско-украјинских преговора почетком руске Специјалне војне операције. Тада је, подсећамо, начелан договор био постигнут, али га је „поништио“ бивши британски премијер Борис Џонсон) – Турска је ипак чланица НАТО-а који помаже Украјину.

Србија није увела санкције Русији, има одличне односе са званичном Москвом, а званично је и на путу европских интеграција и покушава да успостави боље односе са САД. Недавно је у Београду био и председник Кине Си Ђинпинг, који је на европској турнеји још само посетио Француску и Мађарску.

Са друге стране, посета Јелене Зеленски и украјинског шефа дипломатије Дмитрија Кулебе говори да би Србија као посредник могла да буде прихватљива и за званични Кијев, који је до сада преферирао западне земље.

„На крају крајева, и Украјина је словенска земља. Два највећа словенска народа су, сада нажалост у ратном сукобу, што је само по себи трагедија. Али, неко због тога трља руке и одговара му да се сукоб продужи у недоглед. Међутим, Украјини је време да почне да размишља да ли је у њеном интересу да се рат настави и шта би она имала од њега, сем довођења у опасност сопствене будућности“, оцењује Јовановић.

Србија је можда прихватљива за Русију и Украјину, али питање је колико је прихватљива за Запад, који је до сада преферирао неке друге терене за преговоре. Ипак, посета кинеског председника Си Ђинпинга Београду и начин на који је дошло до приближавања Кине и Србије, на Западу се такође мора узети у обзир када се Београд разматра као место руско-украјинских преговора.

„Кина има врло тесне односе са Русијом, да не кажем савезничке, а има и политичке и дипломатске односе са Украјином. Тако да и то даје тежину Србији као могућем кандидату за пружање гостопримства разговорима двеју страна и могуће оним другима који посредно имају интереса за тај сукоб“, сматра Јовановић.

Да ли ће бити посредник не зависи од Србије

Ипак, да ли ће Србија бити посредник у украјинској кризи, како наш саговорник каже, не зависи од нас, већ од страна учесница, ко је и колико заинтересован за продужетак рата.

„Као што видимо, једна страна отворено каже да хоће да порази другу страну. А то је друго име за продужетак рата и чак, можда, за његово продубљивање, да не кажем проширивање. Тако да са те стране не постоји довољна зрелост увиђања да би даљи рат могао шкодити свима и да је време да се он обустави и заустави мировним споразумом који би подједнако уважавао интересе безбедности као и економије свих земаља“, каже Јовановић.

Овакав сценарио је идеалан, али нису сви на исти начин пришли руско-украјинском конфликту – неки имају и дугорочне циљеве, декларисане или недекларисане, али видљиве, додаје он.

„Бојим се да још није зрео тренутак да се тражи терен за отпочињање правих преговора о престанку рата и о миру. Али, без обзира на то, Србија остаје једна од најидеалнијих за те сврхе јер има предност над Швајцарском, остале неутралне земље су се поприлично сврстале “, констатује Јовановић.

Улога Србије у будућности: место на коме се о свему може разговарати

Редитељ Љубиша Ристић напомиње да се ради и о цивлизацијској мисији Србије.

„Није то питање угледа, то је питање светскоисторијске позиције Србије која, пошто су је претварали у парију, а светска заједница ју је притискала и малтретирала, сада жели да буде место које се уважава и на коме се може о свему разговарати, где људи могу да се сусрећу. Мислим да је то права улога Србије у будућности“, сматра он.

Србија је, према његовим речима, најпогоднија држава за улогу посредника у руско-украјинском конфликту, с обзиром да се труди да одржава добре односе са свима.

Посредничком улогом, сматра Ристић, Србија би се приближила концепту активне коегзистенције.

„То што смо војно неутрални не искључује могућност да активно делујемо у правцу успостављања добрих односа међу државама, мира и коегзистенције, живота који толерише друге политичке системе, уважава интересе других и тако даље. То је оно што је била политика Југославије, која сада има много већу нужност, већу него у време Хладног рата, јер сада су почели врући ратови“, закључује он.

Прочитајте ОВДЕ шта је Зеленски рекао о борбама за Часов Јар

Извор: Спутњик