"Права порука одржавања заједничких вежби албанске војске и КБС је заправо у сенци. Турска је заједнички назив за обе армије. Оне су сада део турског пројекта продора на Балкан који се материјализује кроз испоруке наоружања, војне опреме и интензивни рад на обуци њихових партнера на Балкану”, истиче Радић за Косово онлајн.
Објашњава да је Косово интензивирало набавку наоружања и војне опреме након промене закона 2018. године, а да кључну улогу у том процесу, када је реч о озбиљнијим набавкама немају земље Запада, већ управо Турска.
"После промена законског пакета који се односи на Косовске снаге безбедности, 2018. године укинути су лимити за наоружања и војне опреме. Истовремено, Кфор се држи старог закона, држи се ограничења. Западне земље наоружавају КБС, али испоручују лака оклопна возила како што су амеручка М -1017 који се углавном могу користити у војно-полиције сврхе, Хавије, аутоматске пушке... Али, Турска је та која је показала жељу да битно унапреди способности КСБ, да им пружи прилику да дођу и до ватрене моћи и зато је Турска испоручила самоходне минобацаче калибра 120 мм, батаљонско средство ватрене подршке, затим минобацаче 60 и 81 мм и разно друго наоружање“, набраја Радић.
Подсећа и да су на Косову“барјактари” ТБ2 - врло способне, моћне беспилотне летилице које могу да се користе за извиђање, али и за ватрена дејства.
"Турска је иста средства испоручила и албанској војсци и економише се у погледу обуке: неки курсеви од стране турских произвођача се организују у Турској, неки на Косову, неки у Албанији. Сада је у Албанији одржана вежба која је заправо провера готовости јединица за ватрену подршку снага које су под командом Тиране, односно Приштине”, наглашава Радић.
Указује да се у продаји наоружања, Турска до пре неколико година руководила комерцијалним, али данас искључиво политичким интересима.
"Турска неоосманска политика је постала веома агресивна. Желе да покажу заставу од Балкана до централне Азије, на југу до Судана. Турска шаље где треба војску, где треба наоружање. До пре неку годину Турска је имала интерес да косовским снагама безбедности прода неко возило да би они купили које возило више, то је била јасна идеја са комерцијалним мотивима. Али сада, то је део политике. Косовске снаге безбедности, Албанија, Оружане снаге БиХ су корисници донација Турске, а онда Турска државни новац усмерава на државне и приватне фирме које испоручују наоружање тим земљама. Сада је то јасна рефлексија политике, настојања да се покаже турско присуство, да се утврди турска моћ, да се јасно покаже застава и минобацач”, истиче Радић.
Додаје да је велико питање како градити односе са Турском у ситуацији када јасно показује да има главне фаворите на Балкану.
"Наоружање које доставља КСБ-у и Албанији показује шта је и ко је тај у кога се полаже поверење званичне Анкаре", истиче он.
Наглашава да наоружавање Косова, али и региона треба такође посматрати кроз ширу слику у којој се на сцену враћају “стара правила игре”.
“Сви се сада наоружавају. Од тренутка када су руске снаге прешле границу са Украјином свет је другачији. Иде се ка милитаризацији друштава, враћају се на снагу стара правила игре. У том контексту на Балкану сви осим БиХ купују наоружање и природно је да радите на подизању борбене готовости војске, а то као природну последицу има вежбе”, истиче Радић.
Упитан да ли би недавна вежба КБС и ОС Албаније у бази Биза могла да се протумачи и како својеврсни пандам вежби Војске Србије на Пештерској висоравни, Радић каже да је то погрешно поређење зато што је вежба у Албанији била искључиво у функцији оспособљавања албанских и косовских снага безбедности за употребу турског наоружања.
"То има своју динамику и везано је за рокове испоруке наоружања и освајања тог наоружања у јединице које су га примиле. Наравно да је, пре свега у политичком смислу, то потврда снажног турског присуства и, када је реч из српског угла, потврда нарастања ограничених, али ипак офанзивних способности КБС”, оцењује Радић.
Погледајте шта све каже Радић:
Погледајте ОВДЕ нови снимак борбених дејстава руске авијације
Извор: Косово Онлајн
