Пише: Свети владика Николај Жички
Јесте ли Ви баш сигурни, да је садашње страдање руског православног народа казна Божија? Ја нисам сигуран, признајем. Гле, можемо да погрешимо, ако свако страдање, појединца и народа, сматрамо казном Божијом. Три крста на Голготи чине нас обазривим при оцени нечијег страдања. Зар је Христос распет по казни Божијој? У дугој поворци страдалника ми видимо и пророке, и апостоле, и многе сјајне праведнике и праведнице. Њихово страдање извесно није било казном Божијом. И ако су страдали због греха, страдали су не због својих. Тако и онај Безгрешни, који је примио највеће муке, мучен је, истина, због греха, али не Својих него свега рода људског.
Страдање Свете Русије свакако је због греха, но због чијих греха? то треба да се питате. Сетите се, изврсни зналче Светог Писма, како је Господ протумачио Јеврејима погибију оних 18 људи, на које је пала кула Силоамска.
Рекао је, да они нису погинули што су били најгрешнији и најкривљи од свих Јерусалимљана но да би њихова погибија опоменула веће грешнике од њих. Ни издалека они нису били најгрешнији; кажем вам не, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути (Лк. 13, 5).
Да ли је Русија најгрешнија земља, да она подноси најтеже страдање од свих земаља. Целом свету јасно је двоје: прво, да руски народ гори у огњу мука као негда три отрока у пећи вавилонској; и друго, да материјалистичне и безбожне теорије, које су и наложиле тај огањ у Русији, нису постале у руском православном народу него у народима неправославним. Све остало је тајна промисла Божијег. У ту језиву тајну ми не можемо дубоко залазити.
Ми можемо тражити сравњења руском мучењу у праведном и многострадалном Јову, чије је страдање користило онда и користи данас многим и многим. Можемо гледати у мучењу Русије сигнал Божији свим осталим народима, да се чувају материјализма у теорији и у пракси, у мисли и на делу. Сви племенити духови света доказивали су кроз цело прошло столеће безумност и вратоломност тих теорија. Но речи нису могле убедити. Зато је попуштен ужас тих теорија у пракси.
Као што се негда Силоамска кула сурвала на оних осамнаест тако и модерна кула свих лажних идеја и теорија сурвала се на велики руски народ. Да би род људски видео и отрезнио се од тих разорних и душегубних теорија. Но ко би се усудио рећи, да се та модерна кула лажи сурвала на Русију зато што је Русија грешнија од свих? Ја као да чујем опомену Христову и у наше дане: не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути, о народи и племена!
Уз ову Господњу опомену можемо се поучити од искуства из прошлости света. Ниједна се револуција не свршава оним чиме почиње. Томе нас историја учи. Често оно што се револуцијом на почетку руши и прогони долази на крају до права и тријумфа. Ово безусловно важи за веру Христову, гоњену неизгнану, пљувану неупрљану, бијену неубијену. А јасно је, да ни словенска ни светска мисија Русије није у ономе што се сада у Русији ради него у ономе што ће доћи на крају револуције.
У сваком случају, свет ће се моћи неизмерно користити садашњим мучењем руског народа у огњу. А руски ће народ извесно изаћи из тог огња светији, силнији и славнији него што је икада био. Ни обичан ковач не баца гвожђе у огањ, да га казни, него да од њега нарави нешто боље. Мислимо и верујемо, да ни Створитељ рускога народа није пустио овај велики народ у огањ страдања, да би казнио и убио, но да би његовим страшним примером друге народе опоменуо и уразумио а њега – руски народ – већма прославио пред небом и земљом.
Мир Вам и здравље од Бога.
Прочитајте ОВДЕ нови ауторски чланак Цвијетина Миливојевића
Извор: Правда / Светосавље.Орг (Мисионарска писма – 70. Писмо – Свети владика Николај Велимировић)
