Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас документ "Протест против кршења Општег оквирног споразума за мир у БиХ и општег међународног права".

За документ је гласало свих 65 присутних посланика.

У документу у 13 тачака свим заинтересованим странама се, између осталог, наводи да Народна скупштина Републике Српске упућује формални протест као одговор на радње предузете у оквиру неформалне групе држава "међурегионалног језгра" која је Генералној скупштини УН доставила коначни Нацрт резолуције УН о геноциду у Сребреници.

Овај формални протест првенствено се односи на Хрватску (уговорницу), као и на Немачку, Француску, Велику Британију и САД (државе сведоци), као и друге земље које су учествовале у спонзорисању или коспонзорисању резолуције УН о геноциду у Сребреници, процесу који је у супротности са принципима општег међународног права, посебно у супротности са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ и његовим Анексом четири.

Резолуција о Сребреници супротна одредбама Анекса четири Општег оквирног споразума за мир у БиХ 
Супротно одредбама Анекса четири, који прописује да ће Председништво настојати да све одлуке усвоји консензусом, те да је Председништво БиХ овлашћено за вођење спољне политике БиХ, коначни Нацрт резолуције УН о геноциду у Сребреници сачињен је и достављен Генералној скупштини УН без учешћа или одобрења Председништва БиХ и без икаквог консензуса унутар БиХ.

Наводи се да Општи оквирни споразум за мир у БиХ и сви његови анекси представљају опште међународно право, и истиче да је реч о мултилатералном мировном уговору са бројним земљама сведоцима.

Анексом четири Општег оквирног споразума за мир у БиХ уводи се Устав БиХ и суштински регулише најосетљивије питање у сваком мировном споразуму: подела власти у постконфликтном друштву.

Констатује се да овај Анекс служи као камен темељац и мира и државности у БиХ, чинећи га незаобилазним за постизање циља или сврхе Споразума у целини. Као такав, Анекс четири уводи међународноправно ограничење овлашћења других органа који представљају БиХ.

Указује се да поступање супротно одредбама Анекса четири представља повреду уговорних обавеза од Хрватске.

Истиче се да члан 26. Бечке конвенције обавезује уговорне стране да испуњавају своје обавезе у доброј вери и да се уздржавају од радњи које подривају уговорене циљеве и сврху уговора. Као Уговорница, Хрватска је дужна поштовати установљену поделу власти у БиХ и надлежности Председништва. Доктрина немогућности извршења не може се применити у конкретном случају на страни Уговорнице.

"Заједно са обавезама које произилазе из општег међународног права, државе сведоци крше своје фидуцијарне дужности када нарушавају одредбе Општег оквирног споразума за мир у БиХ", наводи се у документу.

Наводи се да у "настојањима успостављања моралног и етички прихватљивог опхођења и принципа добре управе, универзално су важећи основни фидуцијарни принципи који укључују однос поверења, лојалности и одговорности. Иако се примена ових принципа може разликовати у зависности од правног оквира и контекста, они задржавају истоветну суштину у међународном праву. Државе сведоци, у својој улози фидуцијара, имају дужност да подржавају стандарде моралног и етичког опхођења, да спречавају сукобе и да служе интересима свих Уговорница непристрасно, без икакве дискриминације или фаворизовања. На тај начин државе сведоци испуњавају своју фидуцијарну дужност и спречавају злоупотребу моћи те промовишу принципе доброг управљања. Најзад, најважнија дужност држава сведока је да подстичу изградњу мира и помирење која се описаним активностима крши".

Указује се такође да према општем међународном праву, принцип да трећа држава не може бити везана уговором између других држава се не сматра перемпторном нормом.

"У контексту високо интернационализованог мировног процеса који је претходио закључивању Општег оквирног споразума за мир у БиХ, у који су били укључени различити универзални и регионални субјекти као што су комисије, Контакт група, мировне конференције, УН и њени органи и агенције, сматра се да су Уговорнице добиле одговарајућа овлашћења да регулишу питања Споразума на начин да он има ерга омнес дејства. Наведено имплицира да је претпоставка надлежности Уговорница да делују у општем интересу призната од стране свих трећих држава, изузев оних које су се изричито томе противиле", стоји у документу.

Српска захтева хитну обуставу свих спорних активности

Сврха Општег оквирног споразума за мир у БиХ је, истиче се, нарушена оспореним активностима Уговорнице, држава сведока и осталих земаља, што је произвело конкретне, дестабилизујуће ефекте по регионалну безбедност и деликатну равнотежу поделе власти из Споразума .

Репубика Српска стога захтева хитну обуставу наведених радњи и враћање у релевантне међународно-правне оквире као и поштовању уговорних обавеза.

"Такође, тражимо да Уговорница, државе сведоци и остале земље дају званичан одговор са образложењем мера које ће бити предузете да се ова ситуација исправи, као и да се спрече будућа кршења", наводи се у документу.

Указују да непоступање према овој протестној ноти и непредузимање корективних радњи изузеће Републику Српску од праксе заобилажења Председништва и било каквог ефекта резолуције о геноциду у Сребреници.

"Такође, неуспех у решавању ове протестне ноте може довести Републику Српску у ситуацију да тражи решење путем међународно-правних механизама за мирно решавање спорова, укључујући, али не ограничавајући се на арбитражу, међународне парнице, суспензију или поништење Споразума, самоопределења".

Верујемо, поручује се у документу, да ће се Уговорница, државе сведоци и остале земље односити према овом питању са озбиљношћу коју заслужује и брзо деловати како би подржали принципе међународног права.

Документ је упућен представницима БиХ, Хрватске и Србије, странама уговорницама Општег оквирног споразума за мир у БиХ, представницима Француске, Немачке, Руске Федерације, Велике Британије и САД - сведоцима Општег оквирног споразума за мир у БиХ, као и представницима Руанде, Италије, Албаније, Чилеа, Финске, Ирске, Јордана, Лихтенштајна, Малезије, Холандије, Новог Зеланда, Словеније, Турске, Северне Македоније, Канаде, Аустрије, Литваније, Шведске, Вануатуа, Луксембурга, Пољске и Естоније, као и осталим земљама.

ДОДИК: БиХ дошла до краја, разиђимо се у миру

Извор: Рт.рс