Наглашава се да је признање "Косова" предвиђено Споразумом о путу нормализације између Косова и Србије од 27. фебруар 2023. године, где стоји да процес нормализације "Косова" и Србије "треба да доведе до правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији њихових односа".
Наводи се да су сви споразуми, почев од Првог бриселског споразума 18. априла 2013. до Анекса о примени Споразума о путу нормализације између Косова и Србије 19. март 2023. године, кључне тачке према циљу који представља пуну легализацију свеобухватног насиља над косметским Србима и Србијом као државом.
У прогласу се објашњава да обзиром да је ЕУ, као пристрасни посредник у разговорима, укључила обавезе Србије из Споразума од 2023. у поглавље 35 претприступних преговора, у земљи се креира атмосфера да нема другог излаза до повиновања најновијим уценама.
Састављачи прогласа поручују да српској јавности указује на путеве другачијег решавања ове сложене ситуације, јер, како истичу Европска унија нема елементарних унутрашњих услова да у своје редове прими ниједну државу кандидата, у случају Србије она више не може да крије бесциљност "европског пута" наше земље.
"Признала или не признала 'Косово', Србија може да рачуна само на вечито претприступно мелтретирање које са декларисаним циљем чланства у унији не би имало никакве везе. Тако, условљавање некаквог 'европског пута' де јуре признањем независности 'Косова' постаје празна претња која се свела на ефекат застрашивања грађана осветом уколико би Србија прекинула разговоре о тзв. нормализацији", указује се у Прогласу.
Наглашава се да "пошто ти разговори воде дефинитивном губитку Косова и Метохије, последњи је час да се они прекину".
"За образложење тог чина постоји више легалних начина, од којих је најубедљивији позив на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН. Уз то, потребно је размотрити разлог прекида позивом на Бечку конвенцију о уговорном праву (1969) и њен члан 62 који регулише разлог суштинске промене околности, имајући у виду чињеницу да 'Косово' за једанаест година није испунило своје обавезе из Првог бриселског споразума",
Како кажу, прекидом разговора који нису уродили ни испуњењем минималне концесије "Косова" у виду Заједнице српских општина, али и више од тога због свакодневног насиља које органи "Косова" спроводе над Србима, Србија би се ослободила допунског услова ЕУ за преговарачко поглавље 35. И то без бојазни од губитка "европског пута" који већ деценију и по не води у пуноправно чланство све и да се испуне сви могући и немогући услови. У том периоду унија је изгубила сопствене претпоставке – формалне и фактичке – за своје проширење.
Указују да прекид разговора о тзв. нормализацији односа Србије и "Косова", који би разголитио давно превазиђену политику проширења ЕУ, носи ризик лоших последица по читав низ секторских односа између Србије и ЕУ започетих на основу Споразума о стабилизацији и придруживању из 2008. године, без обзира што је овај споразум изгубио свој унутрашњи смисао чињеницом да за 16 година није превазиђен наредним Уговором о приступању између Србије и ЕУ.
"Прекид по Србију погубних бриселских разговора о тзв. нормализацији, био би повод за заједничко преиспитивање са унијом нових путева сарадње. Такву иницијативу морала би да покрене Србија, јер се ради о нашим домаћим интересима на широком спектру односа са ЕУ и са њеним државама чланицама, оцењује се у Прогласу.
Како се наглашава, ЕУ би рационалним аргументима требало доказивати да би, уместо о санкцијама за непослушну Србију, требало да размишља о мирнодопским решењима свих питања у њеним односима са важном земљом централног Балкана.
Додаје се да би Србија имала добре савезнике међу оним државама чланицама уније које нису признале независност "Косова", и истиче да "по примеру Мађарске видимо, и међу некима које су под притиском западног безбедносног механизма својевремено признале ову политичку творевину".
Састављачи прогласа закључују да у суочењу са овим очигледностима, Србија мора да прекине понижавајуће разговоре који воде стању њене потпуне колонијализације.
"Земља и народ, који су пролазили кроз слична историјска искушења и налазили излаз, не би смели у овој генерацији да падну испод задатка који им намеће стихија неповољних околности", поручују састављачи Прогласа српској јавности.
Потписници Прогласа српској јавности су, између осталих и колумнисти и сарадници редакције РТ Балкан: проф. др Слободан Антонић, проф. др Слободан Владушић, проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј-ставрофор, проф. др Милош Ковић, проф. др Миломир Степић.
Прочитајте ОВДЕ о улози Ватикана у отимању српских манастира на КиМ
Извор: РТ Балкан
