МУКЕ СА РУСИМА
У последњих неколико текстова покушао сам да покажем трајекторије домаће политичке сцене које су изузетно опасне. Наиме, кроз историју двадесетог века, и посебно од 2000. наовамо показало се да су за издају мање опасни отворени издајници него такозвани српски националисти који одрађују послове за странце. Енглези, мајстори скривених техника моћи, врло добро знају да је за завршавање њихових послова овде најважније да то иде преко националиста који имају легитимитет него преко октроисаних западњака који немају никакву подршку и стално морају да се плаше јавног мнења.
Отуд је ова власт идеална за оно што њима треба и то у право на начин на који се све одрађује. Наиме, док ваши плаћени навијачи исписују пароле Кад се војска на Косово врати, у исто време ви предајете део по део ингеренција. И несрећни бирачи уплашени, корумпирани, а често и необавештени читају Информер који каже како су ови сви сем Вучића издајници и они би сутра одмах предали Косово, да се он крваво бори за нас, и коначно да то што предаје заправо није предао, да оно што је потписао у ствари није потписао, да то што су Бриселски и Охридски споразум сада званично постали део поглавља 35 заправо ништа не значи јер коначно чека Вучић да дођу Руси па ће све то да постане неважно, да порази у УН и Савету Европе неће бити понижавајући итд.
То да ови у опозицији јесу углавном све то што Информер тврди да јесу, није спорно, али не воде они државу него онај о чијем далеко важнијем предајништву државни медији ћуте. Но, као што смо показали, основна подела према којој се уподобљују сви подсистеми јесте на Мафију, квазинационалну и Усташе, опозиционе. Постоје индиције да је и бар један део опозиције схватио ову игру у којој су Алек и Драган поделили све, чиме је опозиција наравно осуђена да вечито тавори. Онај инцидент са скидањем бубице и одбијање већине СПН да и даље буду робови и надничари код овога кога само Београд занима, активирање нових лица која иду са јасном националном агендом, показује да је почела реструктурација опозиције, односно бар неки покушаји да се изађе из ове поделе на Мафију и Усташе.
Но предмет овог чланка су проблеми које ми имамо са једним делом руске администрације који свесрдно доприноси етаблирању ове поделе и свим покушајима да се учврсти пољуљани легитимитет Председника као наводног бранитеља националне приче. Недавно сам наиме поново присуствовао једној уобичајеној, сада већ стандардној ситуацији у којој релативно значајни гости из Русије који дођу код нас, пред публиком састављеном искључиво од домаћих патриота од којих је 90% јасно антивучићевски расположено, почну да ботују за Вучића. Као и ономад кад су за оне несрећне Мариникине квазипротесте сви руски медији по дефиницији почели да булазне како је у питању београдски мајдан, опет смо морали да слушамо драње по прозападној опозицији, о опасностима које они доносе итд. Онда је устао један од домаћих патриота и подсетио да на власти није Мариника, већ Вучић и да он предаје Косово, ради Додику о глави, предаје странцима ресурсе итд. Џаба, гост је наставио по стандардној матрици, игноришући све примедбе и понављајући како је то патриотска власт итд.
Све то има низ разлога. Први је то што треба знати како је руска администрација упркос нашим испорукама муниције Украјини, задовољна односима, односо Вучићем све док им он не уведе санкције. Њима више не треба и он то савршено зна. Џаба што им искрене патриоте објашњавају да је то резултат рада велике патриотске мреже и карактера народа, а да у власти све више доминирају они који би сутра увели санкције и који Србију на све могуће начине гурају у западно гротло.
Друго, треба знати да су руски фактори који овде делују далеко од јединствене и координисане позиције, Може звучати запањујуће, али далеко централизованији и координисанији наступ имају западне, наводно демократске државе попут САД или Немачке. Ту је апсолутно све централизовано, и не постоји теоријска могућност да фондације, бизнис, агенције итд. раде нешто што није испраћено и усклађено са жељама амбасаде. Код Руса, као и код Срба имате низ паралелних токова, и од раније развијену подложност за разне облике корупције. Отуд је понашање менаџмента ових бандита из Гаспрома који управљају НИС-ом и банкара који су овде били присутни, још горе него понашање западних корпоративних дивљака. То су они мајстори који су малтене до јуче финансирали прозападне медије, рекламирали се на Верановој Б92 и то у време док је Инсајдер пласирао филмове о штетном деловању Русије овде! На страну што су се масовно разводили, наше девојке секретарице третирали као пословну пратњу или се њима женили итд. По правилу су финансирали изразите антируске играче, и одбијали било какву сарадњу са проруским патриотама.
Надаље амбасада има своју логику, културне институције своју, а опет посебна прича су тзв. руски медији који делују на српском језику. Као што је познато то је мање више породична делатност…Вучић наравно има и своје Русе, па је рецимо проблеме које је имао са деловима руских аналитичара који се баве нама, решио тако што је асистент његовог другара Бабакова, легендарни Бондаренко добио одавде паре да покрене портал Балканист у коме се фино плаћају текстови. Тако су многи преко ноћи променили свој критички став према овдашњој администрацији.
Директан повод за ово је што су тзв руски медијски посланици, од скоро кренули много даље од оног што смо имали до сада. До сада су били ограничени на ботовање за њега и грађење погрешног имиџа о његовом патриотизму и наводној проруској позицији. Од недавно су почели да купују домаће медије, портале и слична преостала гласила или да им нуде новац да престану да критикују Вучића. Тиме се објашњава промена уређивачке политике и затварање простора за оно што је заправо најрелевантније и наравно за Вучића најопасније а то је десна патриотска прича критична према Вучићу. Дакле након што је убио странке те провенијенције, сада је уз један део руских фактора (који не морају нужно да буду и етнички Руси), кренуо да глајхшалтује преостале патриотске просторе са циљем елиминације свега што је озбиљна критика власти. Ово је екстремно штетан и опасан потез који не види даље од носа и није везан само за овдашњу корупцију. Та идеја да се сав опозициони народ, кога по природи ствари има све више, усмерава ка Усташама и да пристојан свет оваквим извештавањем таквих медија почиње да изједначава антивучићевство са антируским позицијама, јако је лоше и по нас и по њих. Али о томе немате са ким да разговарате код њих. Исто као и поводом идотског слављења 20 октобра. и причом како су нас тад ослободили доводећи оног вампира са Дедиња на власт. Ту су на истим позицијама са свим највећим домаћим србомрсцима – само Руси и другосрбијанци могу да славе 20. октобар као велики датум.
Но то нам је што нам је. Ближих од њих немамо, а за своје ствари морамо да покушамо да се сами изборимо. И овде и код њих. Морамо наћи начин да се одупремо овом глајхшалтовању патриотских медија и да бранимо и градимо аутентичне патриотске просторе који ће се одупрети и Вучићу и њима.
И наравно, морамо да иселимо вампира са Дедиња. Као што смо видели довољна је била једна изјава градоначелник Београда да покрене лавину. Још једном смо макар на алтернативним медијима могли да поновимо врло јасне и разумне аргументе о потреби исељавања оне срамоте не само зато што је у другом нападу на Србију после 1915 побио стотине хиљада српских патриота, већ пре свега зашто што се ради о последњем тоталитарном маузолеју у Европи. Уз наравно једнаку срамоту за Русе која стоји на Црвеном тргу.
Дакле уклонимо Кућу цвећа! Ослободимо Србију. Христос воскресе, да Србија васкрсне.
Остале текстове Мише Ђурковића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
