Он је за НИН казао да је Србија значајно напредовала у процесу реформи, али да постоје ствари, међу којима је једна од кључних, а то је, како је рекао, нормализација односа са Приштином, које још морају да се ураде до пријема у породицу ЕУ.
Жиофре је навео да је Србија чврсто усидрена за економски простор ЕУ, да је 60 одсто српске трговине са ЕУ и сваке године се размењује 40 милијарди евра.
Он је казао и да забрана српског динара на Косову свакако не доприноси нормализацији односа истичући да је ЕУ јасно рекла да та једнострана акција коју је предузела Приштина, тачније косовска централна банка није корисна и не доприноси дијалогу.
"Ово питање пружања подршке косовским Србима из Београда, треба да се разматра у дијалогу и такође треба да буде део разговора о стварању Заједнице српских општина. Зато ЕУ преко специјалног представника Мирослава Лајчака покушава да пронађе компромисно решење по овом конкретном питању", рекао је он.
Како је навео, до сада после седам рунди дијалога, било је немогуће наћи компромис између две стране, додајући да се ЕУ жалила на једнострану природу акције која је предузета и која је створила низ потешкоћа грађанима који тамо живе.
Жиофре је истакао и да регион пролази кроз врло специфичан тренутак и да се налази пред великом могућношћу да оствари велики напредак у правцу пријема у ЕУ.
"Мислим да је ово, ако тако могу да се изразим, већа слика коју сви разумеју у контексту нове реалности створене руском агресијом на Украјину и нове геополитичке реалности", рекао је Жиофре.
Према његовим речима, резултат те нове реалности је жеља ЕУ да убрза чланство Западног Балкана и то се наводно управо види последњих месеци, попут одлуке да се отворе преговори са Северном Македонијом, Албанијом и у марту са Босном и Херцеговином.
"То је оно на шта сви треба да буду фокусирани. Истовремено, знам да још постоји наслеђе из прошлости које није до краја разрешено. Нека питања и даље морају да буду решена, али морамо да их решавамо у том духу, духу Брисела у правцу приближавања ЕУ кроз дијалог, преговоре, компромисе и реформе. То је начин на који можемо да остваримо напредак", казао је Жиофре.
Он је објаснио и да улазак у ЕУ значи да држава постаје члан клуба, породице, где мора да се уради низ ствари и да српска економија буде у стању да се такмичи са економијом ЕУ, јер ће све баријере нестати, а то, како је нагласио, јесте велика прилика, али мора постојати и капацитет да се издржи притисак.
"Такође, потребно је ојачати основе, владавину права, борбу против корупције и друге битне ствари. То значи да чак и у садашњим околностима обновљеног замаха проширења, проширење остаје процес заснован на заслугама, јер су то правила игре", рекао је амбасадор ЕУ у Србији.
"Није време за јачање односа са Русијом"
Како је нагласио, сада свакако није време за јачање односа са Русијом, док ЕУ са Кином има другачији однос.
"Кина је партнер у многим питањима попут климатских промена и на томе мора да се сарађује, а такмац је и у погледу економске конкуренције, а то је оно што се назива системским ривалом", навео је Жиофре.
Он је убеђен и да би велика већина грађана Србије гласала за чланство у ЕУ и да би заједница желела да види више информација које Влада Србије пружа грађанима о предностiма чланства у ЕУ, о предностима државе кандидата, а којих наводно има много.
Он је нагласио и да ЕУ жели да може да рачуна на Србију као поузданог партнера у спољној политици.
"Мој посао је да помогнем Србији да оствари стратешки циљ, а то је да постане чланица ЕУ, а то захтева допринос различитих актера. То не може да уради само власт, већ морате да добијете подршку становништва, пословног сектора, цивилног друштва и свако мора да да свој допринос, тако да је за мене веома важно да разговарам са свима", закључио је Жиофре.
Прочитајте ОВДЕ шта Борељ каже о Западном Балкану као могућем новом ратном жаришту
Извор: РТ Балкан
