Поред те плате, европарламентарци примају и друге накнаде па тако поред плате од 7.854 евра нето могу додатно да зараде још неколико хиљада евра. Као пример портал наводи дневницу од 350 евра која покрива смештај, оброке и повезане трошкове сваког дана током службеног рада посланика у ЕП, а на износ дневнице утиче и то да ли су гласали.
Затим, ту су још и путни трошкови за доласке на седнице и састанке Европског парламента у Бриселу и Стразбуру, а горње границе постављене су до највише цене авио превоза бизнис класе, карте за воз првог разреда или 0,58 евра по километру за путовања аутомобилом (до највише 1.000 километара).
Карте издаје ЕП, а постоје још и утврђени износи који се темеље на удаљености и трајању путовања како би се покрили разни путни трошкови (путарина, трошкови прекомерног пртљага, трошкови резервације и сл.). Европосланици имају право и на рефундацију до две трећине лечења.
Ипак, наводи даље Нет.хр, најспорнија је накнада за опште трошкове од 4.950 евра месечно која заступницима омогућава покривање трошкова као што су најам канцеларије у држави чланици у којој су изабрани или трошкова за информатичке хардвере и софтвере, канцеларијски материјал, мобилне телефоне/претплате и интернетске претплате. Тај износ слеже директно на рачун европосланика и трошкови не морају да се оправдавају, због чега се накнада сматра контроверзном, наводи се.
Такође, ту је и накнада за крај мандата односно прелазна накнада у износу од једне месечне плате за сваку годину у којој су вршили дужност, али за највише две године од краја мандата. Када бивши европосланик преузме дужност негде другде, износ прелазне накнаде смањује се у зависности од износа нове плате. Ако европосланик истовремено има право на старосну или инвалидску пензију, не може да прима и пензију и накнаду већ мора да одабере једно или друго, преноси Танјуг.
Истовремено, сваки европосланик има право и на месечни буџет од 28.696 евра из којег се покривају трошкови попут плата личних асистената, али тај новац се не исплаћује европосланицима директно, не смеју да запошљавају блиске рођаке, а асистенти не смеју да учествују у активностима које би могле да доведу до сукоба интереса.
Како се наводи ове повластице након избора 2024. очекује укупно 720 посланика, што је 15 више него на прошлим изборима, а највише посланика парламенту имаће Немачка (96) и Француска (81). Следе Италија (76), Шпанија (61) и Пољска (53), Румунија (33) и Холандија (31). Око 20 европосланика имаће Белгија (22), Грчка (21), Чешка (21), Шведска (21), Португал (21), Мађарска (21) и Аустрија (20). Мање од тога имају Бугарска (17), Данска (15), Финска (15), Словачка (15) и Ирска (14). Хрватска има 12, а при дну листе су Литванија (11), Словенија (9), Летонија (9), Естонија (7), Кипар (6), Луксембург (6) и Малта (6).
Прочитајте ОВДЕ шта је Медведев рекао о изборном краху Макрона и Шолца
Извор: Танјуг
