Излазност на изборима за нови сазив Европског парламента била је нешто виша него пре пет година – 50,97 одсто.
Највише гласова освојила је конзервативна Европска народна партија (ЕПП), док ће крајње десне странке имати знатно више посланика него до сада. Крајња десница је освојила највише гласова у Француској и Аустрији, док је у Немачкој и Холандији заузела друго место.
Зелене и регионалне партије и странке умерене левице, окупљене у групи Зелени/Европски слободни савез (Зелени/ЕФА), највећи су губитници избора јер су изгубиле приличан број мандата.
Аналитичари процењују да ће у новом парламенту бити тешко прочитати јасну стратешку агенду осим неких кључних принципа око безбедности и економије. Где се ту уклапа Западни Балкан и косовско питање засад је тешко рећи.
Министар спољних послова Марко Ђурић оценио је да европски избори доносе промењену политичку топографију унутар Европске уније и показују да грађани Европске уније имају “различите и често све више поларизоване ставове о кључним питањима” - од сукоба на истоку Европе, економије, миграција, климатских промена...
“И нема сумња да ће се ово одразити и на политику самих европских институција. Србија ће наставити да пажљиво прати политички развој у Бриселу и наставићемо да радимо на томе да придобијамо што је могуће већи број и европарламентараца, али и других званичника у државама, чланицама за што брже придруживање Србије и Европској Унији”, рекао је Ђурић.
Министар наводи да ће, независно од свега тога, Србија наставити да спроводи реформе са циљем да створи просперитетно, напредно друштво, а у складу са циљевима које је председник Вучић прокламовао.
“Са жељом да до 2027. животни стандард буде знатно виши од оног који је Србија имала у претходном периоду, просечну зараду од 1.400 евра, стотине километара нових путева и уопште да наше друштво учинимо потпуно спремним и чак изнад нивоа стандарда Европске уније у много чему”, додао је.
Новом структуром у Европском парламенту Ђурић очекује да је Србија добила "праву прилику да се бори за више пријатеља".
“Ми ћемо неуморно радити на томе да нове пријатеље стварамо, да правимо групу за подршку не само о европским интеграцијама Србије, него и групу која ће имати веће разумевање за наше националне интересе, од Косова и Метохије до других регионалних тема и радујем се да у народном периоду радим са свима њима заједно са нашим тимом”, казао је министар.
О томе како ће се избори за Европски парламент одразити на процес придруживања ЕУ и дијалог Београда и Приштине за Косово онлајн је говорила научна сарадница у Истраживачком центру Хенри Џексон Хелена Иванов.
“Ови избори су свакако на неки начин тектонски удар за Европу, у смислу да је перформанс десничарских и екстремно десничарских партија заиста био непредвидиво висок до нивоа да је Макрон осетио потребу да распише ванредне парламентарне изборе с обзиром на перформанс његове странке у односу на странку Ле Пенове. Тако да мислим да ћемо свакако видети деснију Европу, јер чињеница да су десничарске странке оволико добро прошле на овим изборима ће свакако утицати на то како се и тренутне власти, које су можда ближе центру, понашају како би задржале популарност међу гласачима”, наводи Иванов за Косово онлајн.
Што се тиче самог приступа Западном Балкану, не очекује пуно промена нарочито када је у питању нормализације односа Србије и Косова.
“Ствари су већ установљене, тај пут је јасан и верујем да ће очекивања бити иста и да ће се она суштински заснивати на томе да се од обе стране очекује да имплементирају оно што су претходно договориле”, оцењује Иванов.
Међутим, с друге стране, сматра да једна од осетних последица за Западни Балкан може бити придруживање и приступање Европској унији, јер, након оваквих избора, верује “да ће апетит за проширивање бити мањи, него што је био до сада”.
“Када је у питању проширивање и приступање Европској унији, мислим да ће ту врло сличне последице бити и по Србију и по Косово, у смислу да ће се с једне стране генерално апетит за проширивањем умањити, али са друге стране мислим да ће и тај услов да се односи између Београд и Приштина нормализују, да ће то и даље бити услов за било какво субстантивно разматрање да се прикључимо Европској унији”, наводи она.
И социолог Владимир Вулетић сматра да после избора за Европски парламент неће доћи до неких великих заокрета у политици, али оцењује за Косово онлајн да ће унутрашњи проблеми земаља ЕУ бацити Западни Балкан у други план. Исто очекује и по питању Косова, не искључујући могућност да ће се кључна реч поново препустити Сјединим америчким државама.
“Јако се много говори о том померању Европе у десно. Нема сумње да, када је о Европском парламенту реч, ту није дошло до неких драматичних великих померења које би утицало ни на персоналну, а генерално ни на политику Европе према кључним питањима. Дакле, неће се променити ни однос према рату у Украјини, неће се променити ни односи у самој Европској унији, тако да, када је реч о тим кључним политикама, нема разлога за очекивати да ће доћи до неких заокрета”, каже Вулетић.
Наводи да су за Европу значајнији потреси унутар појединих, пре свега водећих земаља ЕУ, и верује да ће они довести до мањег интересовања за регионална питања на Балкану.
“Пре свега ће се бавити својим унутрашњим питањима. Видимо да су већ најављени парламентарни избори у Француској, коалиција владајућа у Немачкој је битно уздрмана, тако да можемо очекивати да ће бити мање интересовања за идеју проширења. С друге стране, када је реч о питањима која нас највише интересују, пре свега када је реч о Косову, ту бисмо евентуално могли да очекујемо да ће фокус бити мањи и да ће се кључна реч поново препустити Сјединим америчким државама, као што је то и раније био случај”, наводи Вулетић.
Коментаришући актуелне геополитичке прилике оцењује да се оне не мењају тако брзо и да је идеја Запада “да овај простор треба расцепкати у мери да га је лакше контролисати”.
“То, генерално, не одговара Србији. Срби су и бројчано највећи народ, они су и територијално распрашени, али видимо да је та политика већ довела до тога да Срба готово да више нема као битног политичког фактора у Хрватској. Црна Гора и Србија су се раздружиле и то је отежало позицију Срба у Црној Гори. Данас је то нешто мало другачије и боље него што је било пре, али сетимо се да је та промена увек могућа. Значи, политика Запада, не из разлога што они неког више воле или не воле, њима је то у крајњој линији свеједно, него их пре свега интересује да то буду мале, што је могуће мање државице”, каже познати социолог.
Оно што би могло да утиче на овај регион, оцењује, донела би победа Доналда Трампа на изборима у САД.
“Сетимо се пред крај његовог мандата, господин Гренел и он су већ, да тако кажемо, имали одређени план за овај регион, за односе између Београда и Приштине. Никада то није озваничено, али негде се отприлике и зна на чему се тај план заснивао, што је битно различито у односу на оно што актуелна администрација покушава да реализује”, каже Вулетић.
Прочитајте ОВДЕ о Ердогановом апелу за Газу
Извор: Косово Онлајн / Правда.рс
