Очију пуних суза, 23. фебруара 2022. године, Марија Новаковић отворила је врата и пољубила праг свог стана у Приштини у који је ушла после 20 година прогонства и правне борбе да оно што је њено и врати у посед.
Крајем 2020. године, после 13 година правне борбе, Надежда Јовановић из Приштине успела је да издејствује рушење пет нелегалних кућа које је на њеном земљишту у насељу Софалија изградио Албанац, узурпатор.
Драгица Гашић, први српски повратник у Ђаковицу, у свој стан, прошле године испричала је новинарима да комшије Албанци неће ни добар дан да јој кажу, да су прве године стално долазили и лупали јој на врата, да је једва успела да постави блиндирана, и да после тога више не долазе, али јој и не дозвољавају да реновира стан.
Када се после хапшења, децембра 2021. на Јарињу, први пут појавио пред судом, суочен са оптужбом да је починио наводни ратни злочин на КиМ, Душко Арсић из Матичана код Приштине, одговарајући на питање тужитељке Дурине Хамити рекао је да је у затвор "заглавио због своје земље".
Сличне судбине, као Арсић је и Милорад Ђоковић (55) Србин из Витомирице који је већ две године у затвору на КиМ. Прошле године, њему су комшије Албанци не срушили, него до темеља сравнили кућу таман пошто је стигла пресуда Вишег суда у Приштини којом му је, после година суђења признато право на имовину, односно, кућа уписана на његово име.
У дану када је кроз изјаву директора Канцеларије за КиМ Петра Петковића потврђено да је 150 српских породица са Севера добило решења, налоге да се иселе из станова, ових пет прича са Косова и Метохије, тек су илустрација шта се на КиМ догађа када је имовина Срба у питању. Само пет илустрација, а сличних примера је безброј.
За 150 српских породица на Северу, највише у Северној Митровици ноћи су после добијања решења косовске агенције бесане, нити знају где ће ни куда ће ни шта ће се десити крајем јуна када им истекне рок за исељење.
Директор Петковић прецизирао је у изјави да су "решења добили власници станова који су те станове деценијама уназад откупљивали од предузећа попут 'Трепче', са захтевом да се иселе", уз претњу да ће "уколико то не учине, бити принудно исељени".
Косовска агенција у својим решењима Србима на Северу позвала се на "закон и законитост", али су и та решења само још једна потврда како се "закон" на Косову поштује када су у питању Срби.
Наиме, према подацима Канцеларије за КиМ у прве две деценије од доласка међународних снага на Косово и Метохију, пред органима у Приштини и широм КиМ поднето је око 70.000 захтева враћање узурпиране имовине и 18.396 тужбених захтева за адекватну накнаду уништених и оштећених покретности и непокретности.
Само до 2006. године, говоре ови подаци, Дирекцији за стамбено-имовинске послове коју је Унмик формирао 2000. године предато је 29.155 захтева за враћање отетих кућа и станова.
Иако су у овој агенцији очекивали да због "Милошевићевог терора" на КиМ највећи број захтева за повраћај отете имовине поднесу Албанци, највећи број захтева, 27.182 поднели су Срби, док је албанских захтева било само 1.212.
Званични подаци даље говоре да у 10.495 случајева стамбену имовину није било могуће вратити јер је потпуно уништена, а на највећем броју парцела везаних за ове случајеве Албанци су већ били саградили нове куће. У 3.498 случајева Албанци који су отели српске куће или станове су наводно исељени, али Срби власници из разлога безбедности нису могли да се врате.
У тек десетак посто случајева захтеви су резултирали враћањем имовине, исељењем оних који су отели куће, станове, мада, у великом броју случајева, у Приштини, Пећи, Призрену, другим градовима, узурпатори су се поново уселили, а Унмик је Србе власнике упутио на суд и полицију.
Касније, 2006. године Унмик је формирао Косовску агенцију за имовину, у чијој је надлежности било да сем кућа и станова решава и питања отетог земљишта, пословног простора. За нешто више од годину дана, тој агенцији предато је 42.116 захтева Срба и неалбанаца за повраћај имовине.
"Под управом KАИ налазило се 13.009 непокретности, за које су решени захтеви власника, интерно расељених лица, али та управа није била озбиљна, а имовина је често оштећивана и руинирана. Тако је 29. октобра 2014. срушено шест српских кућа породице Стефић у центру Ђаковице. Срушила их је општинска управа са образложењем да су склоне паду. У центру Приштине, 22. јуна 2012, кућа породице Ђокић уништена је експлозивом. Ове непокретности су биле поверене на управљање Kосовској агенцији за имовину која није ништа предузела да их заштити, нити је обавестила власнике", указују подаци Канцеларије за КиМ.
Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић и јуче је подсетио да "Приштина не спроводи одлуке које су донете у корист Срба као и да је пред агенцијом Унмика више од 29.000 захтева је да се врати имовина Србима јужно од Ибра".
"Више од 95 посто захтева за повраћај имовине на Косову су захтеви Срба, Агенција у Приштини би у ствари требало да враћа српску имовину, али, њих то не занима, њима су Митровица и Звечан трн у оку. Ово је само наставак отимања станова и кућа Србима на Косову", каже за РТ Балкан један од Срба са Севера одлично упућен у ову проблематику.
Према подацима власти Србије, поред свега овог, постоје хиљаде регистрованих случајева где су се Албанци путем фалсификоване документације, лажних купопродајних уговора, лажних пуномоћја, уписивали у косовски катастар.
Агенција за упоређивање и верификацију која сада Србима на Северу шаље решења за исељавање, формирана је 2006. године са мандатом да поред осталог одлучује о тачности катастарских уписа када постоји разлика између катастарских евиденција Приштине и Србије и да доноси одлуке о валидности уписа у катастар чиме се утврђује власник непокретности. Из Београда су узалуд упозоравали да је то кршење споразума Београда и Приштине, да тим питањима треба да се бави техничка агенција у којој би били и представници Србије.
Јасно се на КиМ зна и да се Срби, на хиљаде власника земље, кућа, станова једноставно не усуђују да поднесу захтеве, тужбе против узурпатора јер се боје освете, намештених оптужби, хапшења. Многи су у међувремену преминули, а да нису дочекали правду нити да се врате на своју имовину.
Подаци Канцеларије за КиМ даље говоре да је КиМ отето 319.256 хектара земљишта у државној и 157.666 хектара у друштвеној својини.
"За три деценије Србија је на КиМ уложила 17,6 милијарди долара. Само имовина 1.358 предузећа која су приватизована или се приватизују процењује се на 1,5 милијарду долара. Узурпирано је чак и милион катастарских парцела обрадивог земљишта ливада и шума које вреде 50 милијарди евра. Данас је на Косову више од 18.000 узурпираних српских кућа. Српска непокретна имовина чини чак 58 посто имовине на КиМ", наводи за РТ Балкан Бранислав Гулан, члан Научног друштва економиста Србије.
И док је приштинска власт нашла "законску" подлогу на основу које тражи да се 150 српских породица исели из станова на Северу, углавном из Северне Митровице и Звечана, имовини Срба, рецимо, само пар стотина метара даље, јужно од Ибра, становима Срба у јужном делу Косовске Митровице, кућама, грађевинским парцелама, земљишту, ни трага се не зна. Тај број, кажу упућени, тешко је утврдити, ти подаци на КиМ се, од стране косовских власти не објављују.
Само у Приштини до 1999. године живело је 40.000 Срба, сад их је остало осморо или деветоро, па се на основу овог податка може закључити да је само у Приштини остало 10.000 станова чији су власници Срби. Судбина те имовине углавном је позната. Сада је на овај или онај начин у рукама Албанаца а приштинска агенција за сада не показује никакве намере да садашњим станарима, узурпаторима упути захтеве да се иселе и имовину врате власницима, Србима.
А квадрат стана пролетос у Приштини вреди између хиљаду и 2.500 евра.
ЗЕЛЕНСКИ ДОБИО УЗНЕМИРУЈУЋЕ ВЕСТИ! Пилотима речено да се припреме за најгоре, ово ће тешко преживети!
Извор: Рт.рс
