Утицај резултата избора за Европски парламент на политику Брисела према Србији овако коментаришу саговорници Спутњика др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду и новинар Жарко Ракић.
Добри резултати партија које имају позитиван став према Србији
Партије које подржавају и разумеју Србију оствариле су јако добре резултате у Француској и Немачкој, каже Митић. Он подсећа да је Национално окупљање Марин Лепен освојило на изборима за Европски парламент двоструко више гласова од странке Препород председника Емануела Макрона због чега је он и расписао ванредне парламентарне изборе. Међутим, напомиње политиколог, добре резултате имају и десничарска партија Ерика Земура и левичарска Жан-Лик Меланшона које обе имају позитиван став према Србији, али се и противе учешћу Француске у рату у Украјини и слању оружја тој земљи.
Што се тиче Немачке, тамо је, према речима Митића, без обзира на аутоголове и тешку кампању веома добар резултат остварила Алтернатива за Немачку, али и Сара Вагенкнехт која исто тако има позитивне ставове према нашој земљи. Списку оних који имају разумевања за Србију могу се додати и Слободарска партија у Аустрији, Роберт Фицо у Словачкој...
„Раст оваквих партија, поготову у Француској значи да ће Макрону, који је ионако до сада више пута блокирао проширење ЕУ путем нове методологије, бити још теже да до краја мандата да зелено светло за проширење“, сматра Митић.
Француско-немачки план изгубио легитимитет
Он указује на још један важан аспект резултата Европских избора у Француској и Немачкој:
„Резултат који је остварио Макрон најбоље је окарактерисао лист Фигаро – ово није пораз него понижење. Ово је и председник који има и пи-ар везан за Олијпијске игре, председник државе која је један од главних мотора ЕУ, који стално користи питање сукоба у Украјини да се истакне и упркос свему његова партија је добила мизерних 14 одсто наспрам 32 одсто Марин Лепен коју су на све начине покушали да уруше. Тих 14 одсто и Шолцових између 12 и 15 показује апсолутни недостатак легитимитета француско-немачког плана Макрона и Шолца.“
Проблем је, међутим, према мишљењу Митића, што је тај план пре два месеца као кукавичје јаје убачен у поглавље 35 као услов за преговоре Србије за ЕУ чланство.
„Ми сад морамо да испунимо те елементе који значе де факто признање независног Косова. Тиме су се одбранили од тога да сад неко може да каже – па ови су изгубили. То је већ документ ЕУ и ми смо закаснили“, сматра наш саговорник.
Жарко Ракић верује да Србија ипак има нешто боље карте у новим околностима у ЕУ јер ће и мејнстрим партије, као и Урсула фон дер Лајен, ако остане председница Европске комисије, морати да одустане од неких елемената своје агенде.
„Уколико Фон дер Лајенова и прође суочиће се са тиме да ће национални парламенти настојати да на сваки начин ограниче моћ Брисела. Брисел ће се наћи на удару. Урсула је некад имала подршку Ангеле Меркел, сада такву подршку нема, нема јако име које ће стати иза ње“, истиче новинар.
Успон антиратне опције
На питање може ли се рећи да је ратна опција у ЕУ доживела ако не пораз, оно бар ударац, Ракић констатује да је, бар што се тиче Немачке, тешко рећи да ли антиратна опција има већину, али да је у сваком случају у успону:
„Немачки конзервативци и демохришћани не би променили садашњу спољну политику Немачке кад би дошли на власт зато што нису самостални. Немачка је вазална држава, чим има стране војнике на својој територији зна се у ком је статусу. Али ће бити разумнијих потеза и више ће се обратити пажња на интерес немачких грађана а мање на то како Немачка треба да поднесе највећи финансијски терет помоћи Украјини ако већ нема довољно оружја и друге војне опреме“.
Ипак, кад се подвуче црта, сматра Митић, управо због геополитичких промена и кретања на ратишту у Украјини Србија не може очекивати слабљење притиска из Брисела.
„Ти притисци могу само да се наставе, а можда чак и интензивирају, поготову имајући у виду да иду и амерички избори. Биће велика нервоза да се нешто што пре заврши и да се потенцијално отворе и нове вештачке кризе. Јер све су ово вештачке кризе - и убрзавање решења питања Косова, и све што се дешавало са резолуцијом о Сребреници. То су све вештачке кризе којим покушавају да дестабилизују регион а бојим се да није крај свему томе. Али резултати европских избора, али и Декларација Свесрпског сабора дају ипак Србији више маневарског простора“, закључује саговорник Спутњика.
РУСИ НА САМО 7 КИЛОМЕТРА ОД ЦИЉА! Ту ће пресећи свако снадбевање оружјем украјинске војске
Извор: Спутник.рс
