Након што је Европска централна банка, после пет година, снизила кључне каматне стопе, на исти потез одлучила се и Народна банка Србије.
Референтна каматна стопа нижа је за 25 базних поена и сада износи 6,25 одсто. Да ли ова одлука значи и да је завршен циклус заоштравања монетарних политика и хоће ли се (и када) појефтињење осетити и у новчаницима?
Економски стручњак Владимир Васић сматра да је одлука НБС да снизи референтну каматну стопу позитиван сигнал.
"Дуго смо слушали како цене расту, како цена новца расте, како имамо рестриктивну монетарну политику. Само да изговорите ту реч па вам је јасно да се одричемо нечега, да није баш лако. И ово је сад један, ја бих рекао, талас који се окренуо на другу страну. Не бих рекао да ће се сутра десити промена, али је промена на боље", рекао је Васић.
Он казује на позитивне трендове – инфлација је у силазној путањи.
"Она је у коридорима 3 одсто плус 1,5 одсто, видимо да је РЗЗС дао информацију да је то 4,5 одсто, ја верујем да има још простора да се та инфлација спусти, ми се сећамо једног периода када је она била ту 1,82 одсто и мислим да то треба да буде наш циљ и биће, сигуран сам – да ли до краја године или већ следеће године, ако се не десе неки шокови који су ван наших оквира", рекао је Васић.
Јефтинији кредити за који месец
Владимир Васић сматра да би смањење референтне каматне стопе индиректно требало да проузрокује ефекат снижења камата на тржишту.
"Наравно, тај ефект не значи да ће се сутра десити, тај талас ће се десити за месец, два, три. Када причамо о кредитима, пре свега стамбеним, смањење референтне каматне стопе ЕЦБ прелива се на овај чувени еурибор, и ко год има варијабилну каматну стопу у свом кредиту, а индексиран је у еврима, он би могао да очекује крајем године, почетком следеће године, неко снижење", најављује Васић.
Каже да то снижење неће бити велико. Када је реч о просечним кредитима од педесетак хиљада евра, то снижење могло би да износи петнаестак евра, у зависности од тога када је подигнут кредит, на колико, колико је отплаћено и тако даље, каже Васић.
Порашће нам куповна моћ, али не преко ноћи
На питање да ли ће ојачати наша куповна моћ, Васић каже да можемо то да очекујемо, али не преко ноћи.
"Када причамо о некој, да кажемо, години, две, три – ја верујем да да. Не иде ништа преко ноћи. Када причамо о инфлацији, она вам једе вашу вредност новца. И ако имате инфлацију од 2 одсто, за десет година ћете имати умањење тог вашег новца за 20 одсто. Овде јесте суштина да заправо цене стану, а да наши приходи порасту. Значи они морају да расту брже од цена и на тај начин вам расте куповна моћ", објаснио је Васић.
Лоша ситуација у ЕУ
С друге стране Атлантика кажу да још није време за попуштање и да битка са инфлацијом није готова. Васић објашњава зашто је Фед опрезнији од Европске централне банке.
"Различите су полазне основе. Америка има раст друштвеног производа 4,5 одсто, али и даље има инфлацију за коју једног месеца помислимо да се спушта, па онда следећег месеца скочи. Значи, постоје ти тзв. инфлаторни џепови негде који и даље тињају и који проузрокују инфлацију. Зато је Фед можда мало опрезнији када је у питању снижавање референтне каматне стопе", објашњава Васић.
Европска унија има другачију ситуацију.
"Европска унија због свих дешавања са Русијом и Украјином, геополитичке ситуације има спор раст привредне активности – 0,6 одсто у овој години. То је огромна разлика и Европска унија мора да прибегне једном механизму, па макар и та инфлација негде тињала, она мора да спусти референтну каматну стопу да би се грађани покренули", навео је Васић.
ОВО СУ ПРИЈАТЕЉИ ПУТИНА И РУСИЈЕ: Одбили да потпишу "мировни споразум" у Швајцарској (СПИСАК ЗЕМАЉА)
Извор: Рт.рс
