Она је гостујући на каналу Прави одговор говорила на тему родно осетљивог језика, чија је непримена по Закону о родној равноправности и пратећим усвојеним одредбама кривичног закона кажњива новчано, па и затворски, до три године, због чега је, иначе, посланичка група „Ми снага народа“ поднела Скупштини предлог за укидање овог закона.
- Није основни проблем само употреба ових именица које називамо социјалним феминитативима, типа: вршилица дужности или вршитељка дужности, руководитељка или руководилица, пешакиња, купица, дипломирана инжењерка, редовна преофесорка, центрица, бекица, падобранка, закупница, војникиња, заменица, посланица, педагогиња, витешкиња, стручњакиња, истраживачица, пилоткиња, бискупица, епископа, истраживачка новинарка, агенткиња, аласкиња, подноситељка и тако даље... Ово су све форме које нису устаљене, нису инкорпориранеу ткиво нашег језика. Зато звуче неприхватљиво, грубо и готово са неком негативном конотацијом. Нису само ове именице проблем, проблем је и Приручник о употреби родно осетљивог језика, који је објављен пре овог закона, дакле 2019. године, а чији аутори нису особе које су афирмисане у свету нормативистике у србистици, што је недопустиво – истакла је Бјелаковићева.
Како је рекла, тај проблематични приручник се налази на сајту Владе Србије.
- У том приручнику се наводи да се под родно осетљивим језиком подразумева паралелна употреба форми који се односе на мушкарце и на жене. На пример: „Студенти и студенткиње који/које су били/биле код педагога/педагогиње и психолога/психолошкиње на разговору, а који/које нису били/биле...“ итд, итд... То повлачи за собом једну тешко проходну и у погледу значења реченицу, која се одупире једној стилској и језичкој изграђености за коју српски језик има средство, а то је мушки граматички род који јесте неутрална категорија у српском језику. И када кажемо: „Студенти који су били на разговору код педагога и психолога на разгоору“, ми не мислимо само на особе мушког пола, већ и мушког и женског пола и нема потребе да умножавамо ове форме – поентирала је она.
Бјелаковићева је истакла проблем нових родних категорија, „којих има преко 70, а негде се може наћи и преко 100“.
- Ако би те родне категорије постале легитимне у Републици Србији, онда би свако од представника тих друштвених група имао право да тражи своју заменицу, да није ни он, ни она, да буде нешто треће, четврто, пето десето, као што су небинарне групе, које су у енглеском „they“, и онда то захтева и посебну форму за глаголски облик. Јер је српски језик, за разлику од енглеског, флективан језик, и то повлачи за собом различите друге форме. И зато енглески језик то може да изнесе, али српски, који подразумева слагање у роду, броју и падежу, не може, и далеко се компликује систем и ствара се једна гломазна, тешко проходна и гломазна реченица и нарушава се основно ткиво српског језика – објаснила је и додала:
- Нама се јављају сад преводиоци који не знају како да преведу са енглеског то „they“, да ли као они, оне, она...
Бјелаковићева је упитала откуд држави право да доноси закон који се односи и на словачки и на мађарски језик и на све службене језике у овој држави, ако то није прописано у њиховим матичним земљама.
Такође, приметила је да сам Закон о родној равноправности није писан родно осетљивим језиком, те испада да крши сам себе.
Она је истакла да су изрази који завршавају на „-шкиња“ потпуно погрешни, а објаснила је и зашто, те открила који наставак би био много адекватнији. Уз небројене друге примере бесмисла које ћете чути у овој емисији, сазнаћете многе нове детаље ако погледате ову веома занимљиву емисију.
Извор: Правда
