Адвокат Владимир Пикузо који се налази на челу украјинске Агенције за набавку наоружања, каже да су десетине милијарди долара војне помоћи дате Кијеву од почетка Специјалне војне операције само делић онога што је Украјини потребно.
"Донирано оружје нам није довољно", рекао је он у интевјуу за британски "Тајмс". Заправо, додаје, то је "само 10 посто наших стварних потреба".
Да би "победила", Украјини је потребан три до четири пута већи буџет од кинеског који се процењује на 200 милијарди долара.
Пикузо је такође оптужио бројне западне земље да су увели "дефакто ембарго" на слање оружја Украјини још од 2014. "из страха од нуклеарне ескалације".
"Нисмо могли да набавимо ни опрему за стварање сопственог оружја од западних земаља", рекао је он. "То није било званично, није било забрањено на дипломатском нивоу, али су у ствари сви ови преговори стали када је у питању била испорука (оружања и опреме) у Украјину", додао је он.
То се, објашњава, променило са почетком СВО али Кијев - који трпи жестоке губитке на фронту - сада тражи много више.
Пикузо је почео да се бави оружјем 2014. после уједињења Крима са Русијом. Придружио се "Укроборонпрому", државној организацији произвођача оружја и убрзо је догурао до шефа менаџмента. Постаје шеф маркетинга "Укрспекекспорта", највећег извозника оружја у Украјини 2019.
Када се упознао са тадашњим министром одбране Алексејом Резниковом (који је, иначе, смењен због корупције у министарству) основао је своју агенцију за набавку оружја и сада је он тај који "процењује" колико је Кијеву новца потребно за наоружавање и "победу".
Пикузо објашњава да би Украјини највише одговарало да се договара директно са произвођачима оружја, уместо преко НАТО који је, како каже, "потпуно изгубио способност производње оружја" потребног Кијеву.
Због тога се Кијев окренуо другим изворима и посредницима укључујући извесног Американца Марка Моралеса чија је компанија "Глобал ординанс" добила уговоре вредне милијарде долара и привукла пажњу САД због сумњивог пословања.
Пикузо каже да ту нема ничег проблематичног. "Када покушавате да купите мерцедес... желите да добијете ствари директно, али фабрика вам каже да их нећете добити. Тако је и на тржишту оружја. Наравно, не кажем да на овом тржишту нема корупције, али морамо да разумемо који су критични ризици од корупције, а који су прихватљиви."
Иако инсистира да Украјина није умешана у подмићивање агената или званичника у другим земљама, признаје да тржиште које је тако мутно као трговина оружјем има своје предности. "Нећу именовати конкретне земље... али у многим таквим земљама њихова корупција је наш савезник. У овим земљама понекад радимо ствари које су забрањене њиховим законом."
Проблем са Украјином је, пише "Тајмс", тај што посредници и компаније знају да су уболи џекпот и користе сукоб да подигну цене оружја небу под облаке.
Трговац оружјем Михаел Меличарек, из чешке фирме ЕМАА Диденс, каже да је ракете "град" пре СВО куповао за 800 долара по комаду, док су прошле године коштале 6.000 долара.
Помоћ Запада, објашњава Пикузо, има својих предности али је проблем што је Кијев сада принуђен да се надмеће са западним државама за оружје - што му, логично, диже цену.
Ту је и проблем мањка производних капацитета Запада који, заједно са паником коју медији шире о могућем "рату" са Русијом, значи да НАТО прво жели себе да обезбеди, па тек онда Кијев.
Још један проблем је брзина којом оружје може да се произведе, купи и пребаци у Украјину. За разлику од Русије која је у сваком погледу боље организована, Кијеву време истиче.
Извор: РТ Балкан
