„Када је српска влада пре две године објавила крај планова за експлоатацију литијума у долини Јадра у западној Србији, то није било коначно одустајање од највећег таквог пројекта у Европи, већ нека врста сна Трнове ружице. У интервјуу за Фајненшал тајмс, председник Србије Александар Вучић је протеклог викенда најавио да би цели подухват могао бити пробуђен пољупцем. Рекао је да ће одлучујуће бити гаранције корпорације Рио Тинто за очување животне средине, али и инвестициона обећања Европске уније. У идеалном случају рудник би могао да почне са радом 2028. године“, пише швајцарски Ноје цирхер цајтунг, један од најугледнијих листова на немачком говорном подручју, у тексту који потписује аутор Фолкер Пабст.
После тог увода, Пабст препричава историју конфликта у вези санамером да се експлоатише литијум у близини Лознице.
Наводи се да је то 2021. изазвало протесте широм земље, пошто се ради о изузетно лепим пределима који имају значај за водоснабдевање доброг дела земље у сливу Саве.
„Велики потенцијал мобилизације за опозицију“
„Добијање литијума је комплексан процес у којем се такође употребљавају отровне хемикалије. Огромна површина од 626 хектара била би том интервенцијом потпуно промењена. Нарочито изван погођене области протести су представљали и темељну критику власти која дозвољава пљачкашко рударење у корист малобројних и на штету многих. Теме заштите природне средине имају велики потенцијал мобилизације за опозицију.“
Швајцарски лист наводи да је тадашња премијерка Ана Брнабић 2022. због тог потенцијала изашла пред јавност и рекла да су анулиране лиценце за експлоатацију литијума, али и да су политички противници власти још тада сумњали да се ради о предизборном тактизирању.
Указује се и да је Рио Тинто недавно објавио нацрте студија о утицају рудника литијума на животну средину, а и да је професор на Машинском факултету Александар Јововић изашао у јавност са оценом да експлоатација неће штетити људима и животној средини.
Активисти који се баве заштитом животне средине једноставно не верују у независност професора који је потписао студију, али не верују ни власти, пише Ноје цирхер цајтунг. „Концерн Рио Тинто у више наврата је био изложен критици због својих метода експлоатације, нарочито у земљама у којима постоје дефицити владавине права“. Каже се да је за случај активирања пројекта покрет „Еколошки устанак“ најавио протесте.
Геополитика и „западно лицемерје“
„У контроверзи око експлоатације литијума у долини Јадра не ради се само о заштити животне средине. Спор има и геополитичку компоненту. Лаки метал литијум важна је сировина за производњу батерија за електричне аутомобиле, а тиме има суштинско значење за енергетску транзицију. Унутар Европске уније не постоје значајнија подручја за експлоатацију литијума, а нарочито не с упоредивом величином.“
„Према Вучићу се с планираном добијеном количином литијума од 58.000 тона годишње може произвести 1,1 милион батерија за електричне аутомобиле. Консултантска фирма ’Фастмаркетс’ наводи да би се 2030. том количином могло покрити 13 одсто европских потреба. Европска унија, а пре свега Немачка са својом аутомобилском индустријом, имају велику интерес да пројекат реализује западна фирма као што је британско-аустралијански концерн Рио Тинто. То би смањило зависност од Кине, а то је стратешки циљ Запада.“
„То знају и еколошки активисти у Србији. Они Запад оптужују за лицемерје. Напослетку, и у Немачкој постоје потенцијална налазишта литијума, која се не отварају из обзира према људима и природи, док се у Србији таквим пројектима даје подршка. Противници власти сматрају да је то што Вучић управо сада поново потеже рудник, заправо порука Западу. Он је изложен критици због свог недовољно конструктивног односа према питању Косова, али и због неправилности на претходним изборима.“
„Али, то не значи да је дошао крај Вучићевој политици ’клацкалице’. У разговору с новинаром Фајненшал тајмса, Вучић је индиректно алудирао на кинеску заинтересованост за пројекат добијања литијума. Београд има блиске односе с Пекингом. Вучић захтева од европских инвеститора фабрике батерија и електричних аутомобила. Према изјави министра финансија Синише Малог, читав производни ланац требало би да остане у Србији, при чему би се годишње привредило десет до дванаест милијарди долара. Србија жели да извуче максимум од свог подземног блага“, закључује се у тексту швајцарског листа Ноје Цирхер цајтунг.
НАФТНИ КРАХ АМЕРИКЕ: Нове карте подељeне
Извор: Данас
