У писму се наводи да чланак који је објављен 17. јуна показује да су „ЕУ и њени политички лидери вољни да зажмуре на једно око и игноришу вољу локалног становништва сарадњом са и нелибералним лидером Вучићем“.
Потписници сматрају да Фајненшел тајмс „признаје да Вучић и ЕУ играју геополитичку игру која захтева наметање сумњивог рудника стотинама хиљада људи у Србији који га не желе“, извештавајући да „после општинских избора српска влада очигледно верује да има чист пут да настави са пројектом Јадар“ и да је његово отказивање била ‘политичка одлука’ – да се избегну немири уочи избора“.
„Да постоји ‘зелено рударење’, онда не би било потребе за скупим ПР вежбама, попут приватно финансираног и спроведеног радног нацрта студије ‘Процена утицаја на животну средину’, без правног легитимитета, коју је Рио Тинто објавио у Србији прошле недеље, а није део ниједне српске (еколошке) регулаторне процедуре“, пише у писму.
Такође се наводи, да председник Вучић не може да „да зелено светло“ Рио Тинту јер пројекат нема законску основу, све дозволе су му поништене, али и зато што је то ван његове правне надлежности као председника.
„Ми у Србији нисмо геополитички шаховски пиони на периферији Европе који треба да се жртвује да би Брисел, Берлин и Париз могли да промовишу стилове живота који су знатно изнад глобалног просека када је у питању енергетска потрошња уз стално слабљење климатских циљева. Ми смо веома гостољубив народ, па ако дођу делегати из ЕУ следећег месеца, долазе на ајвар и ракију. Али литијум ће остати у плодном тлу да нас храни“, истакнуто је у писму.
У писму пише и да постоји нешто за шта можемо да захвалимо Рио Тинту, а то је што нас је ујединио са еколошки свесним људима из целе Европе и шире.
„Са петицијама и писмима против овог пројекта који привлаче преко пола милиона потписника из више од 35 земаља, Европа треба да се пробуди са чињеницом да ми, људи, узимамо ствари у своје руке. Корпоративно заузимање наше најплодније земље није могуће и ми ћемо заштити ову земљу свим средствима којима располажемо“, наводи се као закључак.
Потписници писма су поред осталих академици Богдан Шолаја, Слободан Вукосавић и Милан Дамњановић, професори Ратко Ристић и Зоран Радовановић, представници удружења „Марш са Дрине“, удружење „Еко Сурдулица“.
Извор: Н1
