Ова листа је на изборима 2. јуна за одборнике Скупштине града Београда освојила осам одсто гласова бирача, односно девет мандата, према резултатима које је саопштио Цесид након 100 одсто обрађених бирачких места.
Са мањом излазношћу гласача на управо завршеним изборима него на оним децембарским, "Ми снага народа" остварила је бољи резултат на овом јунском гласању него крајем године када су добили шест одсто подршке бирача.
И то након што се покрет који је крајем 2023. изашао на изборе као "Ми глас из народа" поделио на две струје од којих су обе изашле на изборе у Београду и у јуну.
Професор Несторовић истакао је синоћ да је покрет прешао цензус свуда где је учествовао на локалним изборима.
Према подацима које је "Ми снага народа" објавила на свом Телеграм каналу позивајући се на прелиминарне резултате Ипсоса и Цесида, покрет је прешао цензус од три одсто у још осам градова и општина уз Београд као девети.
У Лазаревцу и Пазови су освојили по 10 одсто гласова, у Сурчину 9,5, а у Горњем Милановцу 9,3 одсто.
У Зрењанину су добили подршку 5,2 одсто бирача, док су у Јагодини и Сврљигу освојили по четири одсто. Цензус су прешли и у Инђији где су имали 3,6 одсто гласова.
Професор Факултета политичких наука Милан Јовановић каже за РТ Балкан да за овакав изборни резултат "Ми снага народа" у Београду два чиниоца види као кључна.
"Први фактор је што је странка која се позиционирала као десна, Нова демократска странка Србије, бојкотовала изборе у Београду и отворила простор делу гласача да гласају за ову листу која је програмски и идеолошки вероватно блиска тој групацији бирача. Друга ствар јесте опредељење Несторовића да не подржи ниједну групацију приликом формирања власти", каже проф. др Јовановић.
Он додаје да иако је таква одлука коштала одласка коалиционог партнера, на неки начин бирачко тело верификовало је такав Несторовићев став.
"То је чак придонело и већем броју гласова. Бирачи воле једну врсту принципијелног понашања", истиче Јовановић.
Осврћући се на резултате у другим локалним самоуправама, наш саговорник напомиње да они показују да ће та листа као група грађана сада имати платформу која ће им омогућити да шире свој политички утицај и деловање.
"Да ли ће ова група грађана да се трансформише у политичку партију или ће остати на том нивоу то је на доктору Несторовићу. Проблем са групама грађана је у томе што они бљесну и нестану са политичке сцене. Није ништа чудно да групе грађана код нас добро пролазе на изборима. Отприлике они буду, када се гледају локални избори последње три деценије, трећа или четврта снага по бројности листа које подносе укупно", каже Јовановић.
Он напомиње да групе грађана освајају око 13 одсто места и гласова на изборима и врло често у неким локалним самоуправама буду језичак на ваги.
"Мислим да је овој листи лакнуло што сад не морају да буду језичак на ваги, али ћемо пратити како ће се понашати у парламенту када се буде одлучивало о пројектима који стоје пред Београдом", каже Милан Јовановић.
Готово без класичне изборне кампање и са минималном заступљеношћу у традиционалним медијима, "Ми снага народа" појачала је свој децембарски резултат.
Представници покрета жалили су се да су медији били затворени за њих, а професор Јовановић указује и да су спорења око изборних услова и промене закона појели време за изборну кампању.
Уз то, како додаје, локалне теме наткрилиле су две националне теме које су биле актуелне у време пре избора, резолуција о Сребреници и настојање тзв. Косова да се позиционира у Савету Европе.
"Ако погледате број прегледа емисија на Јутјубу доктора Несторовића видећете да се ради о стотинама хиљада. Иако му је на прошлим изборима био отворен простор на неким телевизијама са националном фреквенцијом, што сад није био случај, кад имате толики број индивидуалних прегледа ви сте дошли у личну комуникацију са људима. Њих нико није присиљавао да гласају за њих, стављао им флајере, качио постере, сами су се одазвали", каже Јовановић.
Прочитајте ОВДЕ о могућим протестима у Нишу
Извор: РТ Балкан
