Према тренутним моделима проф. др Ваљаревића и метеоролога Ивана Ристића, почетком јануара 2025. требало би да дође до мањег отопљења са максималним температурама ваздуха од шест до 10 степени. Отопљење би трајало два до три дана и означило би промену времена која долази.
Ледени дани од Божића до Светог Јована
– Највероватније да нам између 3. и 7. јануара долази поларни вртлог и хладан арктички ваздух. Продор хладног ваздуха означиће почетак ледене зиме пошто ће од Божића до Светог Јована бити ледених дана. Температуре ће бити испод нуле и падаће повремено снег. То ће бити најхладнији период ове зиме, а крајем јануара очекујемо поново мање, али умерено отопљење – прича Ристић.
Температура пада и до -20 степени
Отопљење у трећој декади јануара би кратко трајало и почетак до половине фебруара би требао да буде други најхладнији период ове зиме. Повремено би било падавина, углавном кише, суснежице и снега. Температура би била око нуле, и не могу се искључити ледени дани у првој половини месеца, када су температуре током целог дана испод нула степени.
Према тренутним моделима проф. др Ваљаревића и Ристића, почетком јануара 2025. требало би да дође до мањег отопљења са максималним температурама ваздуха од шест до 10 степени. Отопљење би трајало два до три дана и означило би промену времена која долази.
– Јануар и фебруар ће бити прави зимски. У најхладнијем периоду у току та два месеца температуре у Београду у јутарњим сатима могу бити минус 10 степени, поготово ако буде снежног покривача, а у Србији се очекује и до минус 20 степени. Падавине, суснежица и снег се очекују у том периоду и у нижим пределима. Крај фебруара би могао да буде топлији и тада би температура могла да скочи за око 15 степени. Март ће бити промењив, смењиваће се периоди када ће бити облачно са падавинама, кишом, суснежицом и снегом, и периоди када ће бити стабилније и топлије време. Са календарским доласком пролећа, температура ће осетније да порасте – наводи се у прогнози проф. др Ваљаревића и Ристића.
Снег можда и у априлу
На почетку пролећа температура ће бити виша од 20 степени, а април, који је годинама био промењив, компензовао је много слабе зиме и често је око 20. априла падао снег. Могао би да прође 2025. без снега, али Ристић напомиње да не би требало да нас изненади ако снег ипак падне у априлу.
– Нормално је да температуре крајем априла буду више од 20 степени, а ми имамо и појаву снега и то је баш велика промена времена. Ове године се, иначе, очекује пуно снега, поготово на планинама, и тамо се снег скоро уопште неће топити. На крају зиме ће бити и преко метра снега на Копаонику и другим планинама и са почетком топлијег времена, доћи ће до наглог топљења снежног покривача тако да се очекује да водостаји река брзо расту, а како нису ниски, треба упозорити, поготово ако буде пролећних јачих мајских киша, да може доћи до поплава. Мора се водити рачуна пошто се у годинама са пуно снега на планинама поплаве врло лако дешавају – објашњавају аутори дугорочне прогнозе.
Подсећају да су просечне температуре за мај – минимална од девет до 15 степени, максимална 20-25. Дешава се да у петом месецу температура буде и преко 30 степени. У 2025. се то не очекује, већ се очекује да постепено уђемо из пролећа у лето и да буде доста кише.
Три-четири топлотна таласа, у Београду и до 41 степена
– Нормале за јун су минимална од 13 до 18 степени, максималне од 23 до 29, а када је преко 25 степени – то су већ летње температуре. То ће се десити у трећој декади јуна и око 25-26. јуна очекујемо први топлотни талас са температурама до 35 степени. Крај јуна би био баш топао и вода ће се угрејати на преко 20 степени у Грчкој и на јужном Јадрану.
Очекујем да 2025. буде три-четири топлотна таласа, а најтоплији ће бити у трећој декади јула, око 24-25. јула са температурама од 41 степен у Београду и 42 степена у Србији – каже метеоролог Ристић.
У јуну се очекују у неколико наврата велике количине падавина, чак 100 литара по метру квадратном за један дан, тако да може доћи до поплава.
Минималне температуре у јулу су у просеку од 15 до 19 степени минималне, 26 до 30 степени максималне, међутим у јулу ћемо имати много тропских дана. Већ од краја јуна до септембра, пратиће нас изузетно топло време са тропским температурама због прилива топлог ваздуха из Африке.
Да ли ће бити суперћелијских олуја
Ристић и Ваљаревић истичу да ће утицај “Ла Ниње” бити још већи и због тога ће ова зима бити хладнија, а током лета може бити јако топло. Активни су источни ветрови и они утичу да зими буде хладније, а лети још топлије.
– Јул је најтоплији месец и друга декада је најризичнија када су у питању суперћелијске олује. Очекује се да температуре током лета буду високе и мора ће се брзо загрејати. Средином јула температура морске воде ће бити близу 30 степени, што значи да ће бити испуњен један од критеријума за суперћелијску олују, а то је да температура буде већа од 27 степени. Граница за настанак урагана на океанима је 27 степени, али може да се користи и за настанак олуја с тим што са суперћелијску олују на висини ветрови морају да буду изражени и да постоји смицање ветра са висином. Надамо се да се 2025. године неће поклопити сви услови за њено настајање – искрен је Ристић.
Чак и ако изостану суперћелијске олује, метеоролог упозорава на доста пљускова, кише, локално са градом, јаким олујним ветром, што ће за место у којем се догоди бити као суперћелијска олуја јер суперћелијска олуја захвата већи регион и оставља за собом велику штету.
Стабилније време без много кише очекује се у августу. Осми месец би требао да буде класичан летњи месец, спаран, врео, тропски…
– Опет нам неће бити лако јер дуго ће трајати топлотни таласи, поготово што је сада изражена умерено-континентална клима због које се ваздух преко лета греје, а зими се хлади. У јулу и августу максимуми ће бити око 40-41-42 степена, с тим што у јулу очекујемо мало више кише. Имаћемо пуно тропских дана и тропских ноћи, поготово у већим градовима због загревања бетона, слабе циркулације… Једва ћемо чекати да дође јесен.
Први снег у новембру
Септембар би требало да буде опет сличног типа као 2024. и већ у том месецу се очекују продори са Северног леденог мора, што ће спустити температуру. Другим речима, неће бити превише вруће на јесен. Зато већ у новембру можемо очекивати први снег, са температурама у границама нормале. У децембру бисмо могли имати блажа захлађења уз падавине и блажа отопљењима.
Закључују да ће једино лето, као претходно, остати топло, али пролеће, јесен и зима неће, биће хладнији у односу на претходне и следећа година ће зато бити за нијансу хладнија.
– Због промене циркулације, приметиће се тренд пада температура на Балкану, које су расле из годину у годину и достигле су максимум. Више нећемо бити најтоплије подручје, тренутно имамо највеће негативно одступање у односу на целу Европу. Претходних година време су нам одређивали Исландски циклон и Афрички антициклон, али то је прекинуто у септембру 2024. године. Дошло је до стварања јаког поларног вртлога и он је донео топлије време поларним областима, али зато на нашој географској ширини због доминације ветра с истока, доста је циклона током јесени и још увек долази са истока, прелази преко нас и доноси хладнији ваздух – закључује метеоролог Иван Ристић за „Блиц„.
Извор: Нова
