Последице таквог исхода могле би да утичу на целу Европу, а велико питање остаје да ли ће актуелна председница Европске комисије (ЕК)
Урсула фон дер Лајен успети да оформи већину и тако обезбеди себи нов мандат.
Избори за Европски парламент, који се чешће називају европски избори, одржавају се сваких пет година и, пошто парламент игра кључну улогу у разради права ЕУ, помажу у обликовању политичког правца блока. Ове изборе ће пратити и репортер Nova.rs Данило Савић, који у Бриселу борави у оквиру пројекта „Пулс Европе“.
ЗВЕЦКА СЕ НУКЛЕАРНИМ ОРУЖЈЕМ! Путин има озбиљну поруку за Запад
Овогодишње гласање, прво од Брегзита, помно се прати јер истраживања јавног мњења предвиђају значајне помаке за странке крајње деснице, што ће имати далекосежне последице по политички програм ЕУ.
Неки посматрачи верују да се, упркос предвиђеном узлету екстремно десних „антиевропских“ партија, мало шта може променити у пракси. Други кажу да би ови избори на крају могли бити одлучујући тренутак за целу Унију.
Задаци Европског парламента
Уз Савет, који представља националне владе држава чланица и Комисију, извршну власт која предлаже и примењује законе ЕУ и свакодневно управља блоком, Парламент је једна од три кључне институције Уније.
Путем „процедуре суодлучивања“, парламент дели законодавну власт са Саветом, обликује и на крају, ако је све усаглашено, усваја нове прописе и директиве које предлаже Комисија.
Парламент представља интересе грађана ЕУ на европском нивоу, усвајајући законе који утичу на земље, компаније и појединце у различитим областима као што су миграција, владавина права, социјална политика, животна средина, безбедност, права потрошача и привреда.
Такође помаже у дефинисању финансијских приоритета ЕУ, одобравању вишегодишњег буџета ЕУ и разматрању начина на који се новац троши, обликује извршну власт блока, бирајући председника комисије и одобравајући Колегијум комесара.
Посланици Европског парламента се бирају као чланови националних партија, али када уђу у парламент, углавном се придружују транснационалним политичким групама истомишљеника. Постоји седам таквих група, а већина националних партија је повезана са једном од њих.
Подела по партијама у ЕП
Група мора имати најмање 23 члана који морају представљати најмање четвртину држава чланица ЕУ. Две највеће групе су Европска народна партија десног центра (EPP) и Социјалисти и демократе левог центра (S&D).
Парламент ради у 20 специјализованих одбора које чине између 25 и 80 посланика, који се баве областима као што су транспорт или одбрана. Чланство и председавање сваког од њих треба да одражава политички састав парламента у целини.
Државе чланице су слободне да организују изборе за ЕП како желе, под условом да се одржавају током истог четвородневног периода и да је број посланика изабраних из сваке националне странке пропорционалан броју гласова које добије.
Следећи парламент имаће 720 посланика, 15 више него 2019. године. Број посланика из сваке државе чланице је унапред договорен и заснован је на принципу да посланици из већих земаља представљају више људи него посланици из мањих земаља.
Минималан број посланика из било које земље је шест, а максималан 96. У наредном парламенту земље са највише посланика биће Немачка (96), Француска (81) и Италија (76). Најмање посланика ће имати Кипар, Луксембург и Малта – по шест.
Резултати ће бити објављени 9. јуна увече.
Шта предвиђају анкете
Неке процене сугеришу да су радикално десничарске странке на путу да заузму прво место у девет земаља, укључујући Аустрију, Француску, Холандију и Белгију, и друго или треће у још девет, укључујући Шпанију, Португал, Шведску и Немачку.
Анкете предвиђају да ће група крајње деснице Идентитет и демократија (ИД), која тренутно укључује француски Национални скуп (РН), аустријски ФПО и италијанску Лигу, напредовати са 59 на око 67 посланика у Европском парламенту. Такође се очекује узлет екстремно десничарске Алтернативе за Немачку (АфД).
Први европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), што укључује пољску странку Право и правда (ПиС), Браћу Италије премијерке Ђорђе Мелони, Партију Финаца, шпански Вок и шведске Демократе, на путу су да освоје око 85 места у парламенту.
Међутим, предвиђа се да ће ЕПП остати највећа група, са око 173 места, а S&D поново завршити на другом месту, иако са смањеним бројем од око 145 посланика.
Предвиђа се да ће највеће губитке забележити центристичка група „Обновимо Европу“, која укључује Ренесансу француског председника Емануела Макрона, са 102 места на око 75, као и Зелени, за које се предвиђа да ће изгубити до трећине својих места.
Много ће зависити од посланика ЕП који нису чланови ниједне групе, посебно оних из странке Фидес Виктора Орбана и од потенцијалне реконструисане групе десничара.
РУСИ ИМ ПРЕСЕКЛИ ПУТЕВЕ ПА УДАРИЛИ ЖЕСТОКО: Потпуно расуло украјинске армије (ВИДЕО)
Извор: Нова.рс
