Премијер Мађарске Виктор Орбан подигао је доста прашине када је, свега неколико дана након што је његова земља преузела председавање Саветом ЕУ, одлучио да крене у "мировну мисију" која га је одвела од Кијева и Москве до Пекинга и Вашингтона.
Током посете Кијеву, прве од почетка војне операције у Украјини, Орбан је руководство те земље позвао да размотри започињање преговоре са Русијом.
"Замолио сам председника да размотри да ли би брзи прекид ватре могао да се искористи за убрзање мировних преговора. Захвалан сам на његовом искреном дијалогу и његовим одговорима", рекао је мађарски премијер након састанка за Владимиром Зеленским.
Орбанова посета Москви, прва неког западног лидера од априла 2022, привукла је далеко више негативних реакција у Европи. Орбан и руски председник Владимир Путин су разговарали о "најкраћем излазу" из сукоба, иако позиције Москве и Кијева остају веома "далеко једна од друге", признао је мађарски премијер.
"Још много корака мора да се предузме да бисмо се приближили решењу рата. Ипак, већ смо предузели најважнији корак – успостављање контакта, и наставићу да радим на томе у будућности", рекао је Орбан у Москви.
Званичници Европске уније, међутим, нису били одушевљени Орбановом посетом руској престоници. Председник Европским савета Шарл Мишел и високи представник за спољну политику Жозеп Борељ дистанцирали су се од Орбана, истичући да он нема надлежност да представља ЕУ, те да је у Москву отишао у својству премијера Мађарске.
Орбана су критиковали и премијер Пољске Доналд Туск, премијерка Естоније Каја Калас и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Трећи чин "мировне мисије" Орбана је одвео у Пекинг, где се састао са кинеским председником Си Ђинпингом. "Кина је кључна сила у стварању услова за мир у руско-украјинском рату", написао је он на Иксу.
Орбан формира антиратну коалицију
Стеван Гајић са Института за европске студије за РТ Балкан каже да је Орбан једини политичар великог формата у ЕУ, што је показао и са својом последњом мини-турнејом.
"Он има савезника у словачком премијеру Роберту Фицу, који је због својих ставова и настрадао. Из одсуства реакција у ЕУ смо видели колико им није стало до Фица и колико заправо осећају фрустрацију према тој коалицији отпора рату. Орбан је пре свега у њеном центру, али он покушава да повуче и Србе, односно Србију и РС, и Аустрију", указује он.
Гајић истиче да је Орбан жели да буде посредник у сукобу, али да је свестан да то у овом тренутку није претерано реалистично.
"Он ради нешто слично ономе што је својевремено радио и Де Гол: издвајање из НАТО-а. Он га неће блокирати, али неће ни учествовати у том рату. Ако се укључи у рат, Европа ће бити спржена. Орбан жели да у непосредном окружењу направи круг земаља које су против рата. Нажалост, ту неће бити неких кључних земаља, попут Румуније и Пољске", указује Гајић.
Бес у Бриселу
Орбанова "мировна мисија" наишла је на изразито лоше реакције у Бриселу, а поједини дипломати већ причају да је мађарско председавање Саветом ЕУ "мртво", писао је "Политико" пре неколико дана.
"Државе чланице су већ биле изиритиране мотом 'МЕГА' (Начинимо Европу поново великом). Али састанак са Путином ће трајно засенити мађарско председавање Саветом ЕУ", рекао је неименовани европски дипломата за тај магазин, додајући да се "таквим састанком председавање завршава пре него што је заиста почело".
Поједини коментатори већ су почели да говоре о томе да би Мађарској требало одузети председавање Саветом ЕУ, односно да би је требало "прескочити" и ту привилегију доделити следећој земљи у реду – Пољској.
Такав сценарио је могућ, за промену редоследа би у Европском савету морало да гласа четири петине земаља чланица ЕУ. Међутим, такав сценарио делује мало вероватно, пре свега због неспремности већине држава чланица да повлачи толико "радикалне" потезе.
"То шта ће Европљани њему да ураде – то је смешно. Орбан има чврсту позицију у својој земљи и то говори о импотенцији 'ратне' политике која доминира у европским земљама, које су вазали у односу на НАТО", истиче Стеван Гајић.
Наш саговорник указује да је позиција многих европских лидера ослабљена резултатима недавних избора, пре свега он за Европски парламент, на којима су антиратне партије – како на десници, тако и на левици – оствариле добре резултате.
"Верујем да Орбан на тој атмосфери жели да ојача анти-НАТО расположење, и то не само у Европи", закључује Гајић.
Стиче се утисак да се мађарски премијер не обазире превише на негодовања из Брисела. На крају крајева, ово није први пут да је изазвао контроверзе, а након одласка Марка Рутеа са врха холандске владе, Орбан је сада убедљиво најискуснији лидер у Европској унији, са близу 20 година премијерског стажа.
Орбан је наставио са својом "мировном иницијативом" и током Самита НАТО-а у Вашингтону, када је позвао Турску да се придржи његовим напорима. Колико ће у томе имати успеха – време ће показати, али остаје записано да је мађарски премијер једини западни лидер који је макар покушао да промени статус кво и покрене истинске промене.
ПОСЛЕДЊА ВЕСТ! Москва открила када ће бити одржани мировни преговори са Украјином
Извор: Рт.рс
