Шта значи порука из Вашингтона? Косово испуњава само један услов за улазак у НАТО

11-07-2024 20:10 Србија

Да ли би лажна држава Косово могла да буде једна од „заинтересованих земаља“ из нашег региона, коју НАТО, како стоји у његовој завршној декларацији са последњег самита, подржава на путу за чланство у тој организацији? По критеријумима Алијансе, не би. Међутим, у политици је све могуће, а овде се ради о политичком питању.

Овако професор на Факултету политичких наука у Бањалуци, др Милош Шолаја, коментарише део завршне декларације са самита лидера НАТО у којој се наводи да Алијанса подржава евроатлантске аспирације заинтересованих земаља у овом региону.

Иако се, вероватно, управо зато што око питања признања косовске независности не постоји консензус, „Косово“ не помиње експлицитно, системом елиминације дошли смо до закључка да се највероватније ради о њему када се говори о „заинтересованим државама“.

Србија није заинтересована за чланство у овој организацији, с обзиром да се држи принципа војне неутралности. У БиХ не постоји консензус по питању чланства – док је сарајевска чаршија гласно за, Република Српска следи политику Србије и жели војно неутралну БиХ. Преостаје само „Косово“, које је за све чланице НАТО, осим за четири (Грчку, Румунију, Словачку и Шпанију), држава.

Фамозни Члан 5 као изговор за нову агресију на Србију

Без обзира на то колико чланица Алијансе признаје једнострано проглашену косовску независност, Приштина не испуњава критеријуме за пријем у организацију, објашњава Шолаја. Међутим, не би било први пут да НАТО крши принципе које је само прокламовао.

„Први пут је одустао од принципа када је извршио оружану акцију на БиХ јер нико није могао да објасни како га је БиХ напала, па да мора да се придржава Члана 5, односно принципа да напад на једну чланицу значи напад на све“, каже Шолаја мислећи на бомбардовање положаја Војске Републике Српске августа 1995. током грађанског рата у БиХ.

Према његовим речима, пријем такозваног Косова у НАТО постао би опасан преседан управо у смислу Члана 5 Оснивачког уговора НАТО-а, јер би, како каже, увек могло да се протумачи да је Србија напала Приштину по било ком основу, као што су урадили 1999. пред агресију на Савезну републику Југославију.

Приштина не испуњава ни друге критеријуме за пријем, осим тога да њену независност треба да признају све чланице.

„Један од критеријума је и достигнут степен демократије које НАТО признаје као предуслов, а не може се заиста говорити о Косову као демократији. Јер, прво што ради то је кршење људских права, затим непоштовање договора, непоштовање међународних споразума… Заиста, не знам који то критеријум Косово испуњава да би постало чланица“, напомиње наш саговорник.

Како провући Приштину да буде члан, а да не буде члан

Иако НАТО жели да, зарад што шире подршке, има што више држава у свом каравану, тешко је очекивати да ће се по питању учлањења Приштине у НАТО постићи консензус, сматра Шолаја, јер интереси због којих четири чланице не признају косовску државност превазилазе значај интереса за учлањење ове лажне државе.

Са друге стране, на самиту су могли да се чују и други дисонантни гласови, па би требало рачунати и на противљење неких држава које су признале косовску независност, као што је Мађарска, али и Турска, која, како Шолаја каже, увек има неки свој самосталан поглед као стара чланица која је војно веома јака.

Оно што је могуће и што је највероватније, то је да тзв. Косово буде третирано као чланица НАТО без формалног уласка у чланство. Ради се о ширем политичком оквиру који није само ван логике међународног права него и самог уговора који уређује унутрашње односе у НАТО.
„Али њима би то било значајно јер би на тај начин то могло да послужи као пример за БиХ, па да, рецимо, један ентитет буде више везан за НАТО, а Република Српска да остане на позицији војне неутралности. Не верујем да би неко тражио и формално учлањење једног ентитета јер би то значило де факто признање независности Републике Српске“, закључује Шолаја.