Пише: Џевад Галијашевић
И тероризам, као НАТО производ, и атентати – коначно су се вратили тамо гдје су рођени па је славље због 75.година успјешног, глобалног терорисања брзо замагљено покушајем убства Доналда Трампа. Разлога је било превише: Трампов отпор НАТО алијанси, његових четири године предсједничког мандата без иједног рата те намјера д заврши рат у Украјини у року од 24. сата – не дјелују наивно. Тим прије ако се узме у обзир његова намјера да Федералне девизне резерве, Сједињених америчких држава, стави под контролу државе и отме из руку богатих власникја корпорација, медијских тајкуна, финансијских шпекуланата, нафтних магната и војно индустријског комплекса коме управо НАТО служи за пројекцију моћи у сваком дјелу ове планете. Наравно, и пропали покушај свргавања предсједника Турске Ердогана, атентат на словачког премијера Роберта Фица и дисонантни тонови и политике Орбана, Ердогана, Фица, Милановића, су предзнак краја јединства у систему западне хегемоније и заједничлког војног наступа у православним, словенским земљама и муслиманском свијету. Таквом свијету је одзвонило и то не може промијенити број авиона Ф16 за Украјину нити рат Израела и Хамаса, о чему се углавном говорило.
У Сарајеву то не разумију и не прихватају па Бошњаци као „гуске у магли“, и даље слијед хоџе и хаџије, вехабије и терористе, са својом Муслиманском браћом и кокаинским супер картелом „Тито и Дино“, и журе у НАТО, док га још увијек има. А неће и не може бити још дуго.
Бошњаци се погурали у „први саф“ НАТО алијансе
Сарајевски Бошњаци хрле у НАТО због мржње према Србима а сви остали Бошњаци их слиједе. Јер и они постојано мрзе Србе као што мрзе и Хрвате, али су кукавице да и ту очигледну чињеницу јавно признају. Ипак су Хрвати дио „западног повијесног и културног круга“ и европског клуба, па не би било мудро открити све карте одмах. Прво уз помоћ Запада – Америке и њених сателита и пришипетљи се мора завршизти са Србима а послије, уз помоћ:Ал Каиде, Исламске државе, Ал Нусре, ХТС, Фајлак Рахман и других терористичких организација, зтавршити са Хрватима, изаћи у Неум и нанишанити Ватикан.
У овој фази са Србима као метом, Бошњаци воле НАТО
Оглашавање Министра иностраних послова у Савјету министара Елмедина Конаковића, са Самиту НАТО-а у Wасхингтону било је онако, бошњачки препознатљиво: примитивно и пуно лажи: „Сарадња се наставља у области одбране, укључујемо и полицијске структуре, акценат стављамо и на неколико цивилних програма, образовање, здравство, економија. Све то под баражном ватром домаћих лажова и лопова који су изгубили власт и спремни су на креацију најгорих лажи користећи страдање нашог народа, кријући се често иза вјере и лажног патриотизма“, рећи ће Конаковић, истичућу важност НАТО самита у Вашингтону, нагласио је да се и поред свих свјетских проблема НАТО и даље фокусира, обазире и бави Босном и Херцеговином: „Ове године се обиљежава 75 година од оснивања овог савеза који је по мишљењу свих лидера и свих присутних, потпуно оправдао своја очекивања и најјачи је свјетски савез и најдужи свјетски савез, како то воле рећи званичници НАТО-а, који је показао да та врста организације гарантује и доноси стабилност земљама које су унутар НАТО савеза“.
Уочљив је, било и то, да бошњачки политичари у Сарајеву преузимају обавезе и проводе политику Натоизације БиХ, која није резултат договора између ентитета и народа те није утврђена у институцијама власти, па директно руши стабилност земље и угрожава њену безбједност.
Истовремено, начин комуникације и просто извршавање налога из Вашингтона и Лондона – из Брисела, Париза и Берлина, коју политичко Сарајево у име цијеле Босне и Херцеговине, демонстрира и пред битним и пред небитним службеницима Нато алијансе, показује одсустве било какве државотворне свијести у Сарајеву и било каквог суверенитета државе БиХ, у којој тајним операцијама и агресивним акцијама управо, угрожава стабилност БиХ Бошњаци су открили свијету да су многобошци, политеисти и да је њихов Бог Америка, али да се и други богови питају: Британија, Њемачка, Француска а некад и Турска.
Бошњачко лудило и мржња без краја
Начин на који званичници из Сарајева дјелују, представља најсигурнији начин потпуне међуетничке и међуентитетске конфронтације. У сложеној држави као што је БиХ питање сарадње са НАТО алијансом и укупна Вањска политика, не могу бити приватна својина само једног народа нити „заједничке институције“ могу уопште бити заједничке.
Јер чему служе многи састанци и најављене мјере ако сви, релевантни, обавјештајно безбједносни показатељи неоспорно потврђују да је ситуација у на пољу безбједности и одбране стабилна и да нико не покушава угрозити границе и територијални интегритет државе. Стиче се увјерење да се синхронизоване акције из команде НАТО и стални притисци на политички и одбрамбени систем воде због тога да ситуација не буде стабилна, да се цјели један народ, који има лоша искуства и био је жртва агресивних НАТО удара, прогласи безбједносном пријетњом и стави под војни надзор. Јер, српски народ у БиХ и у Србији, био је жртва агресије и бомбардовања од стране већине земаља чланица НАТО пакта, а Срби из Републике Српске Крајине, са подручја данашње Хрватске, су немилосрдно протјерани и масакрирани уз помоћ НАТО алијансе и њихових војних ефектива. Крајње је лицемјерно тумачити да ће неки састанци и прославе јубилеја, обезбједити договор о активнијем дјеловању НАТО у БиХ јер се договор прави само са бошњачким представницима у институцијама БиХ, са којима се, изоловано, полутајно, договарају мјере и акције и систематски управља процесима који покушавају Републику Српску довести до свршеног чина.
Агресивна пропаганда о наводној руској пријетњи, као разлогу појачаног присуства и убрзавања процеса опасне и свакодневне натоизације Босне и Херцеговине, има своје и унутрашње, антисрпске разлога као што има и оне вањске, геополитичке. На унутрашњем плану најбројнији народ очекује да активност на слабљењу конститутивности Срба и Хрвата буд настављен и убрзан те да буде подржаном силом политичко-војне машинерије НАТО-а, те да се доведе до дестабилизације, измишљене пријетње и практичних оправдања за планирану примјену грубе силе и војну интервенцију у БиХ. НАТО у БиХ, као само бошњачка политичка воља, представља вишеструко сложен проблем и представља пријетњу миру и стабилности.
А како је, некад, говорио Макрон?!
Када је у интервјуу за британски Тхе Ецономист, првих дана Новемра 2019.године, Предсједник Француске, Емануел Макрон открио проблем, услиједио је мук:
„Ово што сада преживљавамо је стање мождане смрти НАТО. О томе свједочи поптуно непостојање стратешке координације између Сједињених Држава и осталих савезника унутар Алијансе“. Затим је додао: „Европа је због тога на ивици провалије и принуђена да опет размишља о повећавању својих одбрамбених могућности. У супротном, земље ЕУ више неће моћи да контролишу властиту судбину“. па наставио: „БиХ је темпирана бомба која откуцава тик уз Хрватску. Посебна пријетња, је повратак џихадиста.
Те изјаве Макрона, нису никога оставиле равнодушним али мало ко је у њима, открио судбинску повезаност земље БиХ и нашег региона са овим свим констатацијама.
Од тада се ништа није промијенило у вези НАТО алијансе – нити је постала боља, ни ефикаснија, каква је била пре пет година? Ако је изазивање рата у Украјини требало допринети чвршћим везама међу НАТО чланицама и подићи ефикасност војног механизма у реалном рату - онда је НАТО пао на испиту и налази се пред поразом.
У свему томе Сарајевску мржњу и пропалу бошњачку политику не треба узимати буквално: јер када, упркос свему у Сарајеву кажу, и НАТО и Европска Унија то у ствари значи: Ни НАТО - Ни Европска унија, већ Исламска држава изграђена на чврстим темељима хомогеног исламског друштва, усмјераваног и надзираног од стране ефикасно изграђене исламске власти. Историја Босне, без Херцеговине која јој никада није припадала, као историја државе без суверенитета потвђује конфликтну позицију Ислама у Босни. Још од времена првог помена „Босоне“ од стране Константина Порфирогенита, средином десетог вијека па до доласка Османских убица и зтулумћара, Босна је била вјерски шаролика. У ватиканским књигама и у дјелима разних историчара поимињу се у њој : херетици и шизматици и католици међу којима није никада забиљежен ниједан вјерски мотивисан сукоб. Међувјерски сукоб, као квази-исламски изум османлија долази у петнаестом вијеку и захваљујући тој изопаченој артикулацији Ислама задржао се до данас видљив, у свакој изјави сарајевских бошњака.
У начелу, Макрон је то повезао и приказао као чврсту, недјељиву цјелину: мождане смрти НАТО пакта, слабе и стратешки разорене европске идеје а живог и деструктивног радикалног ислама што у Европу хрли на босанске капије. Наравно, може се рећи, и да је НАТО пред понором; да Европа откуцава као темпирана бомба, а да је Босна у стању мождане смрти: како год обрнете увијек је тачно.
Зато није потпуно, јасно шта се славило у Wасхингтону и шта су ту Бошњаци радили, док се крвава НАТО игра, приводи крају
НЕШТО СЕ КРУПНО СПРЕМА! Зеленски донео радикалну одлуку
Извор: Правда
