Мађарски премијер Виктор Орбан је у одговору изјавио да је казна за "заштиту граница Европске уније" "нечувена и неприхватљива", додајући да "изгледа да су нелегални мигранти Бриселским бирократима важнији од сопствених европских грађана".
Говорећи у јутарњем програму радио станице Kossuth, он је такође изјавио да је ова судска пресуда политички мотивисана и изазвана мирољубивим ставом Мађарске у вези са конфликтом у Украјини. “Странка мира победила је у Мађарској [на изборима за Европски парламент 9. јуна], а проратна странка у Бриселу одмах нам је изрекла невиђену казну”, рекао је шеф владе.
Политика Брисела према Будимпешти поставља низ питања која се тичу и оних који су се већ придружили организацији и оних који су само кандидати за придруживање. Пре свега, таква казна од стране ЕУ и одбијање Мађарске да му се покори сведочи о повећању напетости у односима између глобалистичких општеевропских елита и национално оријентисаних власти појединих земаља. Притом Брисел свим силама покушава да уништи остатке суверенитета подређених земаља, и до сада то успева.
Да ли Србија треба да настави свој "европски пут"? У том случају, Београд ће имати исту дилему као и Будимпешта, платити огромне казне или примити хиљаде избеглица. Треба узети у обзир да су ове избеглице углавном муслимани. Њихов пријем ће неминовно утицати на демографију земље.
Србија се већ тренутно суочава са проблемом исламског радикализма. Србин који је прихватио ислам ранио је полицајца у нападу на израелску амбасаду 29. јуна. Касније је ухапшен осумњичени за помагање терористу Игор Деспотович који је раније већ био ухапшен због администрације група на Интернету које су позивале на џихад.
То није једини проблем са којим се Србија може суочити. Јасно је да ће Брисел вршити притисак на Београд по питању статуса Косова и Метохије. У ствари, Србија ће бити приморана да призна независност привремених приштинских институција. Није изненађујуће ако ће Србија на крају платити "данак" Европској унији због одбијања да призна Приштину.
Да ли Србији треба таква интеграција? Пример Мађарске чини ово питање реторичким. Штавише, распадајући униполарни светски поредак пружа Београду могућности. У порасту су алтернативни финансијски и војни центри снаге, попут БРИКС-а. Има смисла “диверзификовати” спољнополитичку оријентацију државе. Међутим, то се већ догађа. Од 1. јула на снагу је ступио споразум о слободној трговини између Србије и Кине.
СПЕЦИЈАЛНЕ РУСКЕ БОМБЕ Британски аналичар открио колика опасност прети Украјинцима
Извор: Правда/ Федор Смирноф
