24-07-2024 17:45 Фокус Фокус 8 Свет Планета

Некада десна рука Викторије Нуланд и један од главних западних оперативаца током режирања украјинског Мајдана, Касаноф сада долази и на Западни Балкан. Зашто?

"Антируски настројен и без позитивних предиспозиција према Србима", нови амерички изасланик за Западни Балкан Александра "Саша" Касаноф у овај крај света стиже са већ поприлично попуњеном биографијом, у којој се највише истиче рад са Викторијом Нуланд током западне организације Мајдана.

Да ће управо његов ангажман током пуча у Украјини и "искуство" које је стекао тамо бити од користи "свима који желе да се ојачају суверенитет и територијални интегритет балканских држава", тврди бивши амерички дипломата и албански лобиста Данијел Сервер, што наводи да се запитамо – какво је то искуство до сада стицао Касаноф?

Шта га је то препоручило да у региону Западног Балкана, како то каже Стејт департмент, допринесе "трајном миру, стабилности и просперитету у региону"?

Ко је Александар Касаноф?

Име Александра Касенофа, човека који је обично радио из сенке, први пут јавно је одјекнуло у истрази америчког специјалног тужиоца Роберта Милера о наводним "руским везама", односно током афере "Русијагејт", када су демократе оптужиле Русију да је помогла Доналду Трампу да победи Хилари Клинтон на америчким председничким изборима 2016.

Сазнало се тада, наиме, да је Касаноф имао свог доушника у тадашњој украјинској влади, односно да му је рачуне полагао украјински бизнисмен Константин Килимник, близак са Виктором Јануковичем кога је Запад хтео да свргне.

Килимник је због драгоцених поверљивих информација које је достављао Американцима, третиран као "осетљив обавештајни извор Стејт департмента о украјинским и руским питањима".

Истрага коју је Милер спровео показала је да се Касаноф са својом "кртицом" састајао чак и неколико пута недељно да би добијао тајне информације, које су након тога добијале своју "примену" у западним субверзивним делатностима, односно у припремању пуча против Јануковича, чији је "грех" био то што је наклоњен Русији.

Пуч је уз Касанофову оперативну помоћ успео, Украјина се окренула против Русије, а за успешну координацију доушницима попут Килимника које су томе допринели, Касаноф је добио и награду "Џејмс Клемент Дан".

Признање је, како је речено, додељено за "изврсно лидерство и храброст у унапређивању америчких спољнополитичких интереса у Украјини, као и подршку украјинском народу да сами одлуче о својој будућности".

Одмах након што је Порошенко дошао на власт, маја 2014. године, био је завршен и Касанофов посао, па је Украјину напустио само месец дана касније – у јуну 2014. Његов "ангажман" се наставио у Биро за европске и евроазијске послове, где му је такође основно задужење било да покуша да ослаби руски утицај у региону.

Ту је, на крилима украјинског "успеха", Касаноф покушао да да "допринос" и белоруској демократији. У време када је Лукашенко већ наслућивао да Запад увелико планира да изведе белоруски Мајдан и спремао се за председничке изборе 2015. године, Ескобаров наследник увелико је састанчио са белоруским опозиционарима.

"Било нам је драго што смо га упознали. Видело се да није новајлија. Радио је у америчкој амбасади у Украјини. Дакле, он зна какав је то регион и какве проблеме има. И добро је што многи наши проблеми данас зависе од Украјине и од тога како ће се украјинска криза решити", рекао је тада лидер Уједињене грађанске партије Анатол Лиабједска и признао да су су управо председнички избори били тема њихових разговора, којима је, присуствовао и Владимир Ниаклиев познат по изјави "Мајдан је наш симбол".

Лукашенко је, међутим, те године освојио више од 80 одсто гласова и учврстио своју владавину, па је Запад морао да сачека до 2020. године не би ли опет покушао да у Минск пресади пелцере субверзије која се раније успешно примила у Кијеву. Ни тада није успело.

Шта ће у Србији амерички оперативац "из сенке"

Касаноф који је, дакле, све само не обичан дипломата, своју каријеру (пре Украјине) започео је у Даблину у Ирској, одакле је упућен у Ашхабат у Туркменистану, да би затим радио у Чилеу. Упркос оваквом искуству, његове фотографије немогуће је пронаћи, а то можда и најбоље сведочи да је он за Америку радио као "човек из сенке".

Али, шта очекивати од његовог доласка на Западни Балкан? Зашто Бајденова администрација у овај регион шаље управо човека који се може "похвалити" антируском настројеношћу? Да ли ће Касаноф и овде покушати да ради оно што је радио раније – да слаби руски утицај?

Политиколог Александар Павић сматра да је одвајање од руског и кинеског утицаја један од његових најважнијих задатака, као и да ће под лупом бити и везе Србије са Мађарском.

"Све што Србију одваја од трајног везивања за евроатлански простор, они ће покушати да сасеку", истиче наш саговорник.

Касанофовим именовањем, како Павић додаје, шаље се и знатно опаснија порука.

"Показују нам да је и овде могућ кијевски сценарио. То се већ види јер дуже време траје операција дестабилизације балканског простора – од охрабривања Куртија да спроводи терор на Косову и Метохији, преко понашања лажног представника Шмита у БиХ, до притисака на Републику Српску и санкција Додику и његовим сарадницима и родбини. Све је већа могућност да Трамп пожури и они сада гледају да заврше што више могу послова започетих још деведесетих. Касанофов долазак је гориво за убрзавање процеса дефинитивног отцепљивања КиМ од Србије, обесмишљавања Републике Српске и по могућству дестабилизације целе Србије", истиче Павић.

Нови амерички изасланик, према његовом мишљењу, сигурно неће бити мање агресиван од Габријел Ескобара, али једино што може да нам помогне јесте "вакуум" у Белој Кући и то што њихови ланци командовања нису као што су били – али на то не би смели да се ослањамо.

"Треба да његов долазак третирамо озбиљно, јер он нам сигурно не доноси ништа добро. Мора бити јасно да од њега сигурно нећемо добити никакве понуде које нам одговарају, јер ако пошаљу неког ко је имао директно учешће у Мајдану, то је све управо онако како и изгледа", закључује наш саговорник.

Новинарка Љиљана Смајловић за РТ Балкан каже не зна ништа о Ескобаровом наследнику, али јој се његова "умешаност у Мајдан чини као веома лош знак". О Касанофу јој довољно говори и то што је он био помоћник бившег подсекретара за политичка питања Викторије Нуланд, сматра наша саговорница.

"Јасно ми је да учествовање у 'промени режима' у једној држави не мора да значи да је реч о државном службенику који одобрава сваку промену режима и свесрдно би подстрекавао и сваку другу промену режима. Можда је био само ревностан ђак госпође Нуланд, која је тада диктирала политику Запада према Украјини и Русији? Али чињеница је да је Нуландова и тада и сада била поборник и представник оне струје у америчкој спољнополитичкој и безбедносној елити коју ја сматрам ратнохушачком и, према томе, за нашу земљу опасном", истиче уредница емисије "Релативизација".

Она, међутим, напомиње да можда и не треба превише значаја "учитавати" из хијерархијске блискости са Нуландовом.

"Неминовно је, међутим, да његова биографија код нас пали 'црвену лампицу'. Наравно да не могу да тврдим да је баш то била и изричита намера његових послодаваца. Могуће је да није, али остаје ипак чињеница да на Србију у Стејт департменту мотре као на државу која је ближа Русији него што би амерички естаблишмент волео. Зато заиста има основа за зебњу да је биографија господина Касанофа део поруке Београду", закључује Смајловићева.